Viktor Peljevin (1962) je jedan od najmlađih pripadnika ruske postmoderne i jedan od najpopularnijih pisaca mlađe generacije.
Objavio:
Čapajev i Praznina;
Omon Ra;
Život insekata;
Plavi fenjer;
Žuta strela;
Dijalektika prelaznog perioda...
Svi koji su pisali o Peljevinu i njegovim delima slažu se u jednom: “Viktor Peljevin je đavolski pametan dečko”. Po Andreju Minkeviču je i “đavolski talentovan, možda čak i genijalan”...
Roman GENERATION P, koji Vam preporučujemo, odabrali smo zato što je baš on autoru doneo svetsku slavu i otvorio put ostalim njegovim delima.
Junak romana, Vavilen Tatarski, zaposlen u najvećoj moskovskoj reklamnoj agenciji (iznikloj direktno iz ruske mafije) otkriva da je zapravo ušao u tajno društvo Haldejaca koji poštuju kult sumerske boginje Ištar, a da piramidalna struktura novog kapitalističkog društva odgovara formi magijskog zigurata Vavilonske kule. Stvarnosti nema. Čitava garnitura ruskih političara, uključujući i ondašnjeg predsednika Jeljcina nije ništa drugo nego proizvod virtuelne tehnologije koja ih dovodi na ekrane televizora čineći ih tako stvarnima.
GENERATION P je zanimljiva Peljevinova priča o manipulaciji svešću, koja bi trebalo da pokaže kako nikakve svesti, kao ni objektivne stvarnosti, zapravo nema. Postoji negde u prostranstvima večnog leda uspavani Pizdac, hromi pas sa pet nogu, koji će početi da napada i sveti se kada se jednog dana probudi. Je li to generacija P?
OK, rezimiram. Viktor Peljevin ima manu koja je, doduše svojstvena svim dobrim piscima: on je jedinstven. Pametan, ironičan, načitan momak, čiji tekstovi sa lakoćom nalaze put do onih kojima su zapravo i namenjeni, i dovode do ludila ljude krute i zatvorene. U poslednjoj dekadi dvadesetog veka takvih pisaca bi trebalo da bude čitava plejada. Ali ne, za sad ih nema, tako da ostaje samo jedan – Viktor Peljevin.
Zbog te užasne nepravde ceh moraju da plaćaju čitaoci.
Maks Fraj
Na zdravomislećeg čoveka, koji ne poznaje izopačenost ruskog književnog procesa, Peljevin ostavlja neverovatan utisak. O tome možemo suditi i po njegovim zapadnim uspesima. Peljevin je jedan od retkih ruskih pisaca koji na američku scenu nisu ušli na slavistička vrata. U SAD, na primer, njegove knjige objavljuje New Direction, poznata po svojoj drskosti “ovde su objavljena sva dela Ezre Paunda”. Osim toga, američka kritika tretira Peljevina daleko bolje nego domaća. U Americi ga ne porede samo sa Bulgakovom i Dovlatovom, već i sa autorom legendarne Kvake 22, Džozefom Helerom.
Aleksandar Genis
KRAH Vam toplo preporučuje roman GENERATION P Viktora Peljevina koji možete pronaći i u svakoj bolje opremljenoj biblioteci. Kod nas je roman objavljen u izdanju izdavačke kuće PLAT, u ediciji “Savremena proza”
ODLOMAK IZ ROMANA
“Mnogo toga što je Morkovin govorio Tatarski uopšte nije razumeo. Jedino što je jasno shvatio iz razgovora bila je šema funkcionisanja biznisa u eri prve akumulacije, i njena veza sa reklamom.
- Generalno – govorio je Morkovin – dešava se otprilike sledeće. Čovek uzima kredit. Za taj novac iznajmljuje ofis, kupuje džip čiroki i osam kartona smirnofa. Kada smirnof nestaje, ispostavi se da je džip slupan, ofis ispovraćan, a kredit treba da se vrati. Onda se uzima drugi kredit – triput veći od prvog. Njime se otplaćuje prvi kredit, kupuje se džip grand čiroki i šesnaest kartona absoluta. Kada absolut...
- Razumeo sam – prekinuo ga je Tatarski. – I šta na kraju?
- Dve varijante. Ako je banka, kojoj je čovek dužan, kriminalna, njega u određenom trenutku ubiju. Pošto drugih banaka kod nas nema, obično tako i biva. Ako je čovek, naprotiv, i sam kriminalac, onda se poslednji kredit prebacuje na Državnu banku, a čovek proglašava sopstveni bankrot. U ofis mu dolaze sudski izvršioci, popisuju prazne flaše i izbljuvan faks, a on posle izvesnog vremena počinje sve ispočetka. Državna banka sad ima svoje kriminalce, tako da je situacija malo komplikovanija, ali generalno slika ostaje ista.
- Aha – rekao je Tatarski zamišljeno. – Ali nisam razumeo kakve to veze ima sa reklamom.
- E, tu počinje ono najvažnije. Kada je popijena otprilike polovina smirnofa ili absoluta, džip je još u voznom stanju, a smrt deluje daleko i apstraktno, u glavi čoveka, koji je sve to zakuvao, dolazi do posebne hemijske reakcije. U njemu se budi osećaj beskrajne veličine, i on naručuje reklamni spot. Pri tom on zahteva da taj spot bude jači nego kod drugih idiota. U novčanoj protivvrednosti, na to odlazi otprilike trećina svakog kredita. Psihološki je sve jasno. Otvorio čovek neko malo preduzeće Everest i umire od želje da vidi svoj logotipčić na prvom kanalu između BMW i Koka-Kole. E, pa eto, u trenutku kada u glavi klijenta dođe do ove reakcije, na scenu stupamo mi.
Tatarskom se svidelo to mi”...
