Ako živite u ovim zemljama, udišete najzagađeniji vazduh u Evropi

Fine čestice doprinele su broju od oko 239.000 smrtnih slučajeva u Evropi, ali se to osetilo dublje u nekim delovima kontinenta, a manje u drugim.

Zagađenje vazduha predstavlja smrtonosnu pretnju po javno zdravlje, ali neki delovi Evrope su pod mnogo većim rizikom od drugih.

Zagađenje vazduha je povezano sa rakom pluća, srčanim i respiratornim bolestima, moždanim udarom, lošim ishodima porođaja i još mnogo drugih stvari.

Posebno je opasno za starije ljude, uzrokujući oko 4 posto svih smrtnih slučajeva među odraslima starijim od 65 godina.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2021. ažurirala svoje smernice za kvalitet vazduha, snižavajući preporučeni prag za godišnje koncentracije azot-dioksida i finih čestica (PM2,5) kao što su prašina, dim i čađ iz izduvnih gasova.

U decembru 2024. su stupila na snagu stroža pravila o kvalitetu vazduha koja imaju za cilj da približe Evropsku uniju standardima SZO do 2030. godine. Ona obavezuju države članice da prate zagađivače poput finih čestica, crnog ugljenika i amonijaka.

Plan je „jedna od najvećih intervencija u javnom zdravstvu za jednu generaciju“, rekao je za Euronevs Health Mark Nieuvenhuijsen, direktor inicijative za urbano planiranje, životnu sredinu i zdravlje Barseloninog instituta za globalno zdravlje.

Sve u svemu, izloženost PM2,5 izazvala je oko 239.000 prevremenih smrti u Evropi 2021. godine, dok je još 48.000 ljudi umrlo od izlaganja azot-dioksidu, prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu.

Trenutno, sve zemlje EU prijavljuju nivoe azot-dioksida iznad nivoa koje preporučuje SZO. Ali, neke su teže pogođene zagađenjem vazduha od drugih.

Severna Makedonija trpi najviše smrtnih slučajeva od zagađenja, a sledi Srbija. I susedne Albanija, Bugarska i Crna Gora imaju previsoke ocene, prema nedavnom izveštaju Evropske komisije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

„Najveća podela u Evropi koju vidimo je istok i zapad [i ovo] je u velikoj meri u skladu sa BDP-om i socio-ekonomskom pozadinom dva regiona“. Tako kaže za Euronevs Health Zorana Jovanović Andersen, profesor epidemiologije životne sredine na Univerzitetu u Kopenhagenu i član Evropskog respiratornog društva komitet za životnu sredinu i zdravlje.

Nieuvenhuijsenovo istraživanje na nivou gradova naglašava različite izazove sa kojima se suočavaju različiti delovi Evrope.

Severna Italija, Poljska i Češka su zabeležile povećanu stopu smrtnosti od PM2,5. To je uglavnom uzrokovano stambenim izvorima, kao što je sagorevanje uglja za grejanje kuća i poljoprivrednog sektora.

U međuvremenu, smrtnost od NO2 – koja je uglavnom uzrokovana automobilskim saobraćajem i industrijskim sektorom – bila je najveća u većim i glavnim gradovima zapadne i južne Evrope.

„Potreba da se reguliše zagađenje vazduha“

Neke zemlje preduzimaju korake da smanje nivo zagađenja, uključujući Dansku. Ona bi mogla da postane prva zemlja na svetu koja će uvesti porez na ugljenik za stočarstvo 2030. godine.

Ažurirana direktiva EU, u međuvremenu, daje građanima sa zdravstvenim problemima povezanim sa zagađenjem pravo da tuže svoju vladu na sudu ako se ne pridržava pravila EU o kvalitetu vazduha.

Ipak, u izveštaju OECD-a i Evropske komisije navodi se da, dok je EU na putu da do 2030. suzbije smrtne slučajeve povezane sa PM2,5 za 55 odsto, faktori rizika za životnu sredinu, kao što su zagađenje vazduha i klimatske promene, predstavljaju „sve veću pretnju javnom zdravlju „.

To je zato što naučnici danas znaju više o uticaju zagađenja vazduha na zdravlje, a čini se da predstavlja rizik za ljude na nižim nivoima nego što je ranije priznato, rekli su Nieuvenhuijsen i Andersen.

„Čak i ako značajno smanjite nivo zagađenja vazduha, možda nećete uvek toliko smanjiti uticaj na zdravlje“, rekao je Nieuvenhuijsen.

Zagađenje vazduha može biti najveća pretnja po zdravlje životne sredine sa kojom se Evropa suočava. Ali, to ima tendenciju da se preklapa sa drugim faktorima, kao što su nedostatak zelenih površina, zagađenje bukom i ekstremna toplota. Sve to ima uticaj na zdravlje ljudi.

S obzirom da je neke od ovih izazova teže rešiti – kao što su klimatske promene – Andersen je rekao da postoji jači razlog za ograničavanje zagađenja vazduha u ime zaštite zdravlja.

„Smanjili smo zagađenje vazduha, znamo kako i mnoge zemlje prednjače“, rekao je Andersen.

„Dolaze novi izazovi, tako da moramo regulisati zagađenje vazduha – taj stari problem.“

Tekst je direktno preuzet i preveden sa sajtaEuroNews