Basne
LAV I MAGARAC
Lav i magarac pođu u lov. Svojom vikom i drekom magarac je plašio životinje i one su bežale iz šume, a lav ih je sačekivao, napadao i mnoge hvatao.
Ponoseći se, magarac upita lava:
– Reci sada: kako ti se dopada moj glas?
– Još pitaš! – odgovori lav. – Da te ne poznajem, i ja bih se prestravio kada bih čuo tvoju viku.
JELEN I VINOGRAD
Jelen, bežeći od lovaca, sakrije se u vinograd. Kada su lovci prošli, jelen poče da brsti lišće loze. Lovci primete da se loza njiše, vrate se, nađu jelena i ubiju ga.
– Pravedno stradam – reče jelen umirući. – Zašto vređam lozu koja me je sačuvala?
LISICA I GROŽĐE
Lisica, videći grožđe na jednoj visokoj lozi, pokuša na sve načine da ga dohvati. Nikako nije mogla da dođe do njega. Kada je sve probala, ona se okrete i ode govoreći:
– Još je kiselo. Ništa ne valja. Trnu zubi od njega.
VUK I OVCA
Vuk, koga su psi izujedali, ležao je na obali reke. Tada u blizini ugleda ovcu, pa je zamoli da se smiluje i donese mu malo vode.
– Rado bih to i lako učinila – odgovori ovca – no, iako si sav izujedan i osakaćen, ipak si vuk. Bojim se da si i sada više gladan nego žedan.
MEDVED I PČELE
Medved se prikrade košnicama. Iz jedne košnice uze saće s medom i poče da se sladi. Izleti pčela i ubode ga u njušku.
Medved se naljuti, podigne košnicu i udari je o zemlju. Tada izlete sve pčele i, razdražene, navale da ga bodu bez milosti. Zaletale su mu se koja u oči, koja u uši, te medved naže da beži braneći se koliko je mogao.
– Zar mi nije bilo bolje da pretrpim ubod jedne pčele – gunđao je on – nego što sam želeći osvetu izazvao protiv sebe ceo roj?
PAUN I ČAVKA
Ptice se sakupe na zbor da izaberu sebi poglavara. Najiše se među njima šepurio paun želeći da izaberu njega zato što je najlepši.
– Uzalud se širiš i kočoperiš – reče paunu čavka. – Od kakve će nam pomoći biti tvoje perje kad se budemo tukli sa orlom? Treba da izaberemo najslobodnijeg, najsmelijeg, najjačeg, a to nisi ti, mada ti je rep šaren.
LAV I VUK
Vuk ugrabi ovcu iz stada. Pođe, noseći je dalje od pastira i pasa, da je na miru pojede.
Lav sretne vuka i otme mu ovcu. Stojeći podalje i posmatrajući lava kako kida i jede plen, vuk mu reče:
– Nije u redu što si mi oteo ovcu. To je nepravedno.
– Gle, molim te ! – nasmeja se lav. – A jesi li je ti s pravdom stekao?
LAV, MAGARAC I LISICA
Lav, magarac i lisica pođu zajedno u lov. Dogovorili su se da na ravne časti podele sve što ulove.
Kada su dovoljno nalovili, lav reče magarcu da pametno razdeli dobitak.
Magarac podeli sve na tri dela, rekavši onda da prvo biraju lav i lisica, a da će on uzeti trećinu koja posle njih ostane.
– Zar je to pametna deoba? – reče ljutito lav.
– Sad ću ja tebe naučiti pameti! – Zatim tresnu magarca o zemlju i raspara mu utrobu.
– Deli ti sad – reče lav lisici.
Lisica natovari sve na jednu gomilu, a za sebe ostavi samo jednog zečića.
– He, he, premudra lisico! Ko te nauči da deliš tako pametno? – upita je lav.
– Magareća glupost – odgovori lija.
LAV I MIŠ
Lav je bio umoran. On leže u hlad da se odmori i zaspa. Prolazeći tuda, miš reši da pretrči preko lava. Međutim, lav se probudi i ščepa miša.
– Je li, malecki ? Zar se ti, kod tolike širine, usuđuješ da preko mojih leđa praviš put? Šta ćemo sada, govori? – viknu lav.
– Moćni lave – odgovori miš umiljato. – Mnogo sam pogrešio, priznajem. Molim te da mi oprostiš. Nikada više neću to da učinim, ovo je prvi i poslednji put. Uostalom pomisli: kakva bi to slava bila za lava da ubije miša?
Posle nekoliko dana, lav se nesrećno uhvati u jaku mrežu koju su postavili lovci. Nije mogao da se izvuče, pa je rikao od jada isrdžbe.
To je čuo miš. Odmah je dotrčao. Kada je ugledao svog dobrotvora u mreži, nije gubio vreme. Počeo je da grize užad i malo po malo načinio dovoljno veliki otvor kroz koji se lav izvukao i tako izbavio.
– Kakve se čudne stvari događaju na ovom svetu! – reče lav. – Ko bi ikad pomislio da i miš može da spase lava od smrti!