Bez strateškog planiranja nema približavanja Evropskoj uniji

Lokalne samouprave u Rasinskom okrugu malo pažnje posvećuju izradi strateških dokumenata koji su neophodni za kvalitetno funkcionisanje zajednice, ali i obezbeđivanje sredstava od donatora.

U Srbiji ne postoji dovoljno razvijena svest o značaju strateškog planiranja za lokalni razvoj, budući da ključne osobe na lokalnom nivou uglavnom prepoznaju strateške planove samo kao neophodan uslov za pristup donatorskim sredstvima.

Za razliku od naše zemlje, strateško planiranje u Evropskoj uniji je postavljeno u samu osnovu funkcionisanja evropskih institucija, kao i institucija država članica. Skoro sve evropske institucije, počev od departmana Evropske komisije pa na dalje, funkcionišu po principima strateškog planiranja, sa strateškim planovima na višegodišnjem i akcionim planovima na godišnjem nivou. Ova metodologija je dala kvalitetne rezultate i široko je prihvaćena u Evropskoj Uniji.

Nijedno od 35 pregovaračkih poglavlja između Evropske Unije i Srbije ne obrađuje direktno strateško planiranje, u kontekstu unapređenja kvaliteta upravljanja razvojem lokalnih zajednica. Strateško planiranje se više nameće kao „cross-cutting“ tema, prisutna u većini oblasti o kojima se pregovara.

Kruševac ima najviše strategija

Kakva je situacija u Rasinskom okrugu kada je reć o strateškom planiranju? Udruženje građana za podršku evropskim integracijama “Evrokontakt” uradilo je 2017. godine istraživanje o strateškom planiranju u šest komuna okruga i rezultati su poražavajući.

Prema podacima sa zvaničnih portala lokalnih samouprava Kruševac ima sedam aktivnih  strategija (Strategija održivog razvoja grada Kruševca, Strategija razvoja socijalne politike grada Kruševca, Strategija za unapređenje položaja Roma grada Kruševca, Lokalni plan upravljanja otpadom, Lokalni plan akcije za mlade, Lokalni program zaštite životne sredine, Program energetske efikasnosti) i jednu o kojoj nema podataka.

Aleksandrovac ima dve aktivne (Strategija razvoja opštine Aleksandrovac i Plan upravljanja otpadom) i dve  istekle a Trstenik dve aktivne (Strategija održivog razvoja opštine Trstenik i Plan upravljanja otpadom) i tri  istekle strategije.

Ćićevac ima jednu  aktivnu (Strategija lokalnog održivog razvoja opštine Ćićevac, u nacrtu) a Varvarin tri aktivne (Strategija lokalnog održivog razvoja opštine Varvarin, Strategija socijalne zaštite opštine Varvarin, Plan energetskog razvoja opštine Varvarin) i jednu  isteklu dok za Brus nema podataka.

“Ovi podaci se razlikuju od onih iz baze podataka Stalne konferencije opština i gradova. Činjenica je da se razvojnom planiranju na lokalnom nivou u Rasinskom okrugu ne pridaje veliki značaj. Strateški planovi su do sada uglavnom bili izrađivani zahvaljujući pomoći donatora. Rukovodstva lokalnih samouprava uglavnom ne pridaju veliki značaj ovim dokumentima i ne retko u praksi ne služe osnovnoj nameni, već isključivo radi zadovoljavanja formalnih uslova za konkurisanje kod donatora.”, pojašnjavaju u “Evrokontaktu”.

Brus bez strategije

Veliki problem je i to što ne postoji značajno “institucionalno pamćenje” u ovoj oblasti. Osobe koje su imale značajan udeo u izradi strateških planova često se više ne bave sličnim poslovima ili više nisu zaposleni u organima i institucijama lokalne samouprave.

Većina sagovornika u istraživanju iz lokalnih samouprava uglavnom nije mogla da se priseti bitnih podataka u vezi određenih strategija, ukoliko nisu bili uključeni u izradu istih, iako nije prošlo ni desetak godina od  tada. Situaciju dodatno pogoršavaju česte kadrovske promene koje slede posle lokalnih izbora.

Prema podacima koje je pribavio Istraživački tim, trenutno je na snazi 17 strateških dokumenata u pet  lokalnih samouprava Rasinskog okruga (Kruševac, Aleksandrovac, Varvarin, Ćićevac i Trstenik).

Svih pet lokalnih samouprava imaju takozvanu „krovnu“ strategiju (održivog ili lokalnog ekonomskog razvoja), koja je izrađena za desetogodišnji period (osim Aleksandrovca, za petogodišnji period). Četiri lokalne samouprave (Kruševac, Aleksandrovac, Ćićevac i Trstenik)  imaju planove upravljanja otpadom, za desetogodišnji period.

Strategije razvoja socijalne zaštite imaju Kruševac i Varvarin, lokalne akcione planove za unapređenje položaja izbeglih, interno raseljenih lica i povratnika po sporazumu o readmisiji imaju Grad Kruševac i Opština Trstenik.

Opština Brus, u vreme obavljanja istraživanja, nije imala nijedan važeći strateški dokument.

“Istraživanje o strateškom planiranju u Rasinskom okrugu je pokazalo da je stanje u ovoj oblasti slično kao u drugim lokalnim samoupravama u Srbiji. Strateški višegodišnji dokumenti se na lokalnom nivou doživljavaju kao neophodnost da bi se pristupilo donatorskim sredstvima, a ne kao veoma koristan alat za upravljanje razvojnim procesima”, zaključuju u “Evrokontaktu”.