Ćirilica u Evropi nije problem
Prateći najnovija dešavanja oko ćirilice i najavljenih propisa za njenu zaštitu, pogledajmo kako stoji ćirilica u svetlu srpskih evrointegracija. Jer, i to je jedna od tema koju eksploatišu evroskeptici, govoreći kako priključenje Uniji za Srbiju znači i gubitak ćiriličnog pisma. Ćirilica se u Srbiji koristi već skoro hiljadu godina, i briga je, u svakom slučaju opravdana.
U ovom slučaju istina je drugačija. U jednom od osnovinh akata Unije, Ugovoru o EU, izričito se navodi da Unija poštuje nacionalni identitet država članica. A to, naravno, obuhvata i jezičku i kulturnu raznolikost. Evropska unija je obavezna da pomaže državama u očuvanju svih posebnosti u različitim oblastima kulture i svim kulturnim izrazima. Zvanični jezik koji se koristi u svakoj od država članica je automatski i jedan od zvaničnih jezika Unije. Na taj način će, po ulasku naše zemlje u EU, i srpski jezik postati jedan od zvaničnih jezika. Naše pismo, ćirilica, već je nekoliko godina zvanično pismo Unije, i to zahvaljujući Bugarskoj koja je već članica EU.
Propisi
Povelja o osnovnim pravima Evropske unije, u članu 22, definiše poštovanje jezičke raznolikosti i sadrži bitne odredbe koje zabranjuju diskriminaciju, uključujući i jezičku diskriminaciju. Kako bi se naglasio značaj svih evropskih jezika, u celoj Evropi se svakog 26. septembra obeležava Evropski dan jezika. On je proglašen 2001. godine od strane Saveta Evrope. Kao još jedna potvrda, osim ćirilice, Evropa priznaje i grčko pismo – i ono stoji na dokumentima i zgradama Unije. Dakle, straha ne bi trebalo da bude, jer opravdanja nema.
Tokom pristupnih pregovora za članstvo Srbije u EU i zvanično će biti definisano da srpski jezik postaje službeni jezik EU. To podrazumeva da on postaje i službeni jezik evropskih institucija. Priprema svih pravnih tekovina Evropske unije na službenom jeziku države kandidata je jedan od neophodnih uslova za članstvo. Na drugoj strani, to je i veliki izazov pred kojim se nalaze sve države koje se pripremaju za punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Jer, to znači da će svi dokumenti biti prevođeni na srpski jezik i biti dostupni građanima Srbije na njihovom jeziku. Opet, i građani Srbije će moći da se obraćaju institucijama Evropske unije na svom jeziku. Srpski predstavnici u Evropskom parlamentu će u parlamentarnom radu regularno koristiti srpski jezik.
Evo i nekoliko zanimljivosti koje jasno govore o tome koliko se u EU vodi računa o jezičkoj jednakosti članica. U institucijama Unije se koriste 24 zvanična jezika. Od toga njih tri imaju viši status „proceduralnih jezika„: Engleski, Francuski i Nemački. Samo u Evropskoj komisiji stalno je zaposleno čak 1700 lingvista. Evropska komisija ima i jednu od najvećih prevodilačkih službi na svetu – nju čini preko 3600 prevodilaca.
Zarad kompletne informacije da dodamo i ovo. Postoji i slučaj kada ćirilica ne bi bila deo ugovora o pristupanju Srbije Uniji. A to je samo u slučaju ako ona ne bude definisana kao pismo srpskog jezika. Evropa prema ćirilici nema nikakav poseban stav, ona samo želi da mi definišemo kako ćemo pisati svoj jezik. A to ostaje isključivo na nama…
