CIVILNI SEKTOR I MEDIJI: Neophodno je razvijati solidarnost sa ranjivim grupama

U sklopu projekta “Za bolju medijsku pismenost mladih iz ruralnih sredina i pripadnika/pripadnica ranjivih grupa” Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK  je organizovao debate koja je okupila predstavnike medija i organizacija civilnog društva.

U zavisnosti od toga kojom ranjivom grupom se bavi njihova organizacija učesnice debate su naglašavale određenu vrstu problema.

Po rečima Ane Tomić iz Edukativnog centra u Kruševcu postoje dva medija civilnog društva koji su veoma otvoreni za sve organizacije civilnog sektora što nije slučaj sa tradicionalnim medijima.

“Mladi sa kojima mi većinski radimo su populacija kojoj je potrebna podrška. Radimo sa mladima iz dodatno osetljivih grupa koji su potuno nevidljivi u tradicionalnim medijima. Ako i dođemo do toga da se sa njima razgovara to je odlazak u drugu krajnost. Afirmativno, u stilu “Joj, oni su nešto uradili”.  

O mladima se u medijima izveštava ili kada su problem ili afirmativno a između imamo jedan čitav nevidljivi spektar svakodnevnog života mladih kojih imamo veliki broj. Da čujemo njih šta misle o temama koje su im važne, da oni govore, da kažu šta je problem? Kada pričaju mladi od 16,17 godina njima je nezaposlenost gorući problem jer ne mogu  jako dugo da budu ekonomski nezavisni. Ako ne studiraju do kakvih poslova dolaze i slične teme”, govori o svom iskustvu Ana Tomić.

Kapaciteti

Po mišljenju novinarke i aktivistkinje Snežane Jakovljević “nevladine organizacije nemaju kapacitete a ni vremena da komuniciraju sa medijima jer imaju da urade milion drugih stvari”.

“Kada izveštavamo o manjinama nama je bitno da znamo šta je cilj? Da li je to povećanje vidljivosti, da li je to bolja uklopljenost u zajednicu ili su to neke druge teme? Za mene je jako važno razvijanje solidarnosti sa manjinskim grupama jer smo mi društvo koje nije dovoljno solidarno, koje nema osećaj za druge. Mladi ljudi danas manje znaju  jer se u društvu promoviše konzervativizam . Imamo iskustvo rada sa mladim ženama i meni je važno da kada je neko napadnut , bilo gde u Srbiji, da mi iz Kruševca ovde reagujemo. Zato je važna solidarnost kada izveštavamo o manjimana. Važno je i kako izveštavamo o manjinama. Često tekst bude afirmativan ali se koriste stereotipne fotografije. Zato treba voditi računa o detaljima”, naglasila je Snežana Jakovljević.

Specifični problemi

Slađana Milenković  iz Društva za mentalno nedovoljno razvijene osobe govorila je o problemima sa kojima se suočava njena organizacija, sa  oko 80 članova i članica, u pokušaju da obezbedi bolju vidljivost u zajednici.

“Iskreno rečeno imamo  ogromnu sreću da smo prihvaćeni u medijima jer su oni jako bitni. Nažalost, na konkursima Ministarstva kulture na koje konkurišemo ne možemo da dobijemo sredstva. Odbijaju nas uz obrazloženje da nismo inovativni. Kako da budemo inovativni sa licima koja imaju 15 minuta pažnje? Takve osobe ne možemo da vodimo ni na  manifestacije jer će neko da se sruši od napora a onda ću ja da odgovaram kao odgovorna osoba”, kazala je Milenkovićeva.

Ona je podsetila da se mentalna retardacija više ne zove posebne potrebe već intelektualne teškoće.

“Za nas je važna proslava Svetskog dana mentalnog zdravlja jer tada dobijemo više pažnje. Međutim, pre svakog obeležavanja nas zovu da nam kažu šta treba da pričamo novinarima. Niko ne zna koliko je teško porodicama koje imaju takve osobe. To je stanje od rođenja pa dokle ta osoba živi. Država nije povećala nadoknadu za tuđu negu i pomoć zbog nekih kojih su je zloupotrebili. Zbog takvih sada roditelji moraju da izvodi svake godine decu na komisiju da bi potvrdili da je to lice nesposobno”, apostrofirala je jedan od problema Slađana Milenković iz Društva za mentalno nedovoljno razvijene osobe.