DEBATA O RADNIM PRAVIMA: Očistiti državni aparat za buduće vreme!

U okviru projekta „Narodni poslanici i građani Rasinskog okruga zajedno za bolja radna prava“ Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK organizovao je debatu na koju je pozvano 17 sadašnjih i bivših poslanika i poslanica iz Rasinskog okruga.

Pozivu su se odazvala samo četvorica bivših narodnih poslanika, dok poslanici iz aktuelnog saziva iz Rasinskog okruga nisu obrazložili svoje odsustvo.

“Kada pogledamo period od 90-tih na ovamo ,socijalne teme nikada nisu bile na vrhu političkih prioriteta i nikada se na njima nisu dobijali izbori. Mi 30 godina prolazimo kroz ovu fazu gde nemamo ni zatvorenu državu, nemamo granice. Permanentno imamo problem Kosova, a imamo sada i migracije. Sve su to velike teme. Verovatno su profesionalci radili istraživanje koje su teme aktuelne. Socijalne teme nisu bile na vrhu prioriteta i nikad nisu bile u kampanji eksploatisane da bi neko sa njima dobio izbore. To je jedan problem“, pokušao je da analizira stanje Nenad Krstić i nastavio.

„Sa druge strane tu su karakter parlamenta i karakter mandata narodnih poslanika. To je proizvelo da su zakone, predloge zakona donosila ministarstva i Vlada. Ne znam koliko je zakona u međuvremenu usvojeno da je u pitanju bila narodna inicijativa ili predlog nekog poslanika. A nemamo druge mehanizme da, recimo, dva, tri poslanika izađu sa predlogom novog Zakona o radu. Zbog tog karaktera Narodne Skupštine Zakon o radu nije došao na red, bez obzira na javnu debatu“.

Da su socijalne teme tokom predizborne kampanje obično u drugom planu podsetio je i Miodrag Đidić.

„Setio sam se 1993. godine kada smo imali hiperinflaciju, pravu socijalnu katastrofu. Na vlasti su bili SPS sa 90 poslanika i radikali. Mislio sam da je Milošević lud što raspisuje izbore, a on je te izbore ubedljivo dobio i osvojio 124 poslanička mandata. I danas nacionalne teme preovlađuju nad socijalnim“, smatra Đidić.

Krstić veruje da su problemi sa preduzećima nastali u procesu privatizacije delom bili i hipoteka iz 90-tih godina.

„Ljudi su se odjedanput našli u čudu zato što se nešto još ranije generisalo, ali nije izašlo na površinu. I onda je bio veliki broj nezaposlenih. Ja se sećam, dok sam bio u lokalnoj samoupravi, da je Rasinski okrug tada imao 260.000 stanovnika prema popisu iz 2002. godine, a polovinom te decenije oko 30.000 je bilo nezaposlenih u okrugu, a u Kruševcu se baratalo cifrom od 17,18.000 nezaposlenih. „Kromberg i Šubert“, kada su došli u Kruševac 2017. godine, imali su u planu da zaposle 2.000 ljudi. Onda su iscrpeli kadrove iz Kruševca pa su su krenuli selektivno, 25 kilometara  dalje da prikupljaju radnike. Sada šalju autobuse u Brus, Paraćin zato što u Kruševcu nema radne snage koja će da rade pod tim uslovima“.

Krstić ističe da je nedostatak radne snage uslovio da poslodavci povećaju cenu rada, jer je to jedini način da dođu do radnika. Podseća i na Rasinski okrug danas ima oko 205.000 stanovnika odnosno 55.000 manje nego pre 20 godina. Broj nezaposlenih u okrugu je smanjen na oko 8.000, ali je to, delom, posledica smanjenja broja stanovnika.

„Mislim da sada treba liberalizovati tržište rada, ali ne u potpunosti. Imamo Zakon o radu koji uglavnom štiti ljude koji rade u državnom sektoru. Ljudi u privatnom sektoru nisu imali tolike blagodeti, a u državnom si mogao da se baškariš. Znamo da je mnogo ljudi koji su u državnom sektoru izgubili posao posle sudske odluke vraćeno nazad zato što poslodavac nije mogao da ih otpusti ni na koji način. Sada imamo situaciju da veliki broj ljudi u državnom sektoru postaju balast državi. U svakoj državnoj instituciji pola njih da otpustiš ne bi se osetilo, a sa druge strane fale  ljudi koji znaju posao. Sa novim Zakonom o radu trebalo bi stvoriti uslove da se očisti državni aparat za neko buduće vreme. Mi ćemo sad imati situaciju da će ovaj postojeći Zakon o radu da štiti samo ljude koji su zaposleni u državnom sektoru, u privatnom ne. Zbog ubrzanih promena na tržištu rada sada je trenutak da se donese novi Zakon o radu. Sada je odnos zaposlenih i nezaposlenih drugačiji u odnosu na pre 4-5 godina i ljudi mogu lakše da nađu posao. Nažalost, mislim da ovaj politički sistem tu promenu ne može da iznese“, zaključuje Nenad Krstić.

Siniša Maksimović podseća da su neke državne institucije povećale plate zaposlenih, ali da to nije dovoljno.

„U organima uprave mnogo su male plate. Kada dođe fakultetski obrazovani pripravnik, ima platu od 45.000 do 55.000 dinara. Sa srednjom školom, sa 20 godina službe, čovek ima 40.000 dinara platu. Ljudi su počeli da masovno beže iz državnih organa. Ljudi odlaze u penziju iz organa uprave, sa srednjom stručnom spremom, sa penzijom od 27.500 dinara! EU je tražila da granica za dolazak u penziju bude 67 godina“, dodaje Maksimović.

Miodrag Đidić priznaje da narodnim poslanicima iz Rasinskog okruga nedostaje lokalpatriotizam.

„Dešavalo se da Demokratska stranka da dobar predlog za Kruševac a poslanici drugih partija glasaju protiv ili obrnuto. Umesto da radimo za grad iz kojeg dolazimo mi smo radili jedni protiv drugih. To je ono da stranke odlučuju a ne građani. Problem je, dakle, što ja kao poslanik ne radim u interesu svog grada već stranke. A sada je još gore. Jedan od razloga zbog kojih ne može da uspe izmena Zakona o radu je što nema solidarnosti, nema saradnje. Zamislite Srđana Milivojevića i Nevenu Đurić da sednu i urade nešto dobro zajedno za Kruševac! Teško“, skeptičan je Đidić.

Izvor: krusevacpress.com