IZVEŠTAVANjE O STARIJIMA: Predrasude koje vode do ejdžizma

Prilikom izveštavanja o starijim osobama novinari često koriste neadkevatne izraze ili stereotipe što kao rezultat ima ejdžizam.

„Novinar nikada ne sme da zloupotrebi emocije drugih ljudi, njihovo neznanje ili nedovoljnu sposobnost rasuđivanja. Pored toga, obaveza novinara je da poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše“, ističe Darija Stjepić iz Novosadske novinarske škole.

U medijima, posebno tabloidnim, poslednjih godina sve češće smo svedoci ejdžizma. Šta je ejdžizam? To je diskrimanacija prema osobama ili grupama osoba na bazi njihovog uzrasta, najčešće starijeg životnog doba. Ejdžizam spada u pet najčešćih razloga za pritužbe Povereniku za ravnopravnost.

„U medijskim prilozima stariji se najčešće prikazuju kao pasivni primaoci pomoći ili kao neko ko je smetnja određenim promenama u društvu. Nisu retke ankete tipa „Da li penzionerima treba oduzeti pravo glasa?“. O starijim osobama se najčešće izveštava kada su određeni prigodni datumi, kada su penzije i neka druga novčana davanja i u crnim hronikama“, dodaje Darija Stjepić.

Stjepićeva navodi nekoliko primera loše prakse kada je reč o izveštavanju o starijima. To su, pre svega, zloupotreba u političke svrhe, imperativ mladosti i lepote, senzacionalizam i stereotipi u reklamama. Naslovi tipa „prošlo je 30 godina a ona nije ostarila ni dan…“, „Starica ubila staricu“ ili reklame u kojima starije osobe reklamiraju razne lekove i preparate protiv bolova su tipični primeri lošeg tretmana ove populacije.

Poseban paradoks je činjenica da je svaka peta osoba u Srbiji je starija od 65 godina, te da su stariji su najverniji konzumenti tradicionalnih medija a i pored toga nemaju adekvatan tretman u medijima.

„Za korektno izveštavanje o starijima pre svega treba izbegavati izraze kao što su starije starci i babe. Takođe, treba povećati zastupljenost starijih osoba u medijima kroz prikazivanje svakodnevnog života, smanjiti zastupljenost negativnih vesti o nasilju i kriminalu koje uznemiravaju starije, više izveštavati o socijalnim i ekonomskim problemima starijih, poput niskih primanja i pomoći. Pored toga, treba više izveštavati o problemu usamljenosti starijih koji žive sami, podsticati međugeneracijsku solidarnost kroz medijske sadržaje, izveštavati o zdravstvu , cenama lekova, odnosu lekara prema starijima…“, daje određene preporuke za pisanje o starijim osobama u medijima Darija Stjepić iz Novosadske novinarske škole.