Kad nema komunikacije

Mediji danas „gore“ naslovima tipa „Panika u Kruševcu: Pacijent zarazio lekare mutiranim boginjama?!“ i sličnim, formulisanim i intoniranim tako da izazovu ozbiljnu zabrinutost čitalaca. Neupućeni na takve naslove, po socijalnom automatizmu, krenu sa prenošenjem od usta do usta, uz dodavanja i preuveličavanja, i već se po gradu vrti horor priča u kojoj glavnu ulogu ima kruševačka bolnica. A sve bez ikakve veze sa realnošću i stvarnim događajima.

Stanje u današnjim medijima je takvo da samo senzacija nešto znači, dok je prava informacija u prikrajku. I tu je velika odgovornost medija koji su objavili neproverene i nepotpune informacije, upakovane u tabloidni način pisanja.

Ali, ne mala odgovornost leži i na izvoru informacija – na Bolnici. Naime, u prvom momentu po saznavanju informacije, kontakti sa medijima nisu ni postojali, a onda su plasirane informacije koje su i dovele do čitave pometnje. I ovde je proradio onaj automatizam „da ništa ne procuri“, iako u konkretnom slučaju i nije bilo šta da „curi“.

U situaciji kad je komunikacija institucije i medija nedovoljno kvalitetna, ceh plaćaju konzumenti medija i usluga institucije. Tako je bilo i ovog puta. A priča, praktično, nije ni postojala: nešto jača virusna infekcija je pogodila nekoliko zaposlenih u Bolnici, ali bez ikakvih ozbiljnijih posledica, bilo po njihovo zdravlje, bilo po rad Bolnice.

Kao zaključak: nedostaju profesionalci. Nema ih ni na jednoj od strana u ovom problemu. Negativna selekcija prisutna u društvu u kome živimo neumitno vodi do ovakvih stvari. Ovog puta je sve prošlo relativno bezbolno, ali je povod za razmišljanje na ovu temu veliki i ozbiljno prisutan. Možda neko od onih koji su bili deo problema slučajno i pročita ovu dobronamernu kritiku i razmisli o njoj. Na meni je bilo da pokušam da ukažem.