Kockanje u Srbiji: skrivena epidemija društva

Kockanje, bez obzira na oblik u kojem se pojavljuje — sportsko klađenje, rulet, poker ili druge hazardne igre — postalo je jedna od najrasprostranjenijih, ali i najštetnijih pojava u modernom društvu Srbije. Iako mnogi ovo vide kao bezazlenu zabavu, posledice kockanja su često razorne. I to ne samo po pojedince koji upadnu u zamku ovih „igara na sreću“, već i po njihove porodice, prijatelje i čitavu zajednicu.

Statistika koja brine

Prema podacima dostupnim iz različitih istraživanja, Srbija spada u red zemalja sa visokim procentom stanovništva koje učestvuje u različitim oblicima kockanja. Sportsko klađenje je najpopularniji vid kockanja. Kladionice su postale nezaobilazan deo gradskih i seoskih sredina. Prema nekim procenama, čak 75% mladih između 18 i 25 godina barem jednom mesečno učestvuje u nekoj vrsti klađenja.

Još alarmantnija je činjenica da veliki broj kockara počinje već u ranom uzrastu. Često je to tokom tinejdžerskih godina, što dugoročno povećava rizik od razvoja zavisnosti.

Društveni i ekonomski udarci

Kockanje nije samo individualni problem. Njegov uticaj na društvo je dalekosežan i često zanemaren. Ljudi koji se bore sa zavisnošću od kockanja prolaze kroz ozbiljne finansijske poteškoće. Gubitak novca dovodi do dugova. A to često vodi ka kriminalu, razaranju porodica i socijalnoj izolaciji.

Prema istraživanjima, zavisnici od kockanja češće upadaju u depresiju, anksioznost i druga mentalna oboljenja. Takođe, povećan je rizik od razvoda i nasilja u porodici. Time se ovaj problem lako preliva i na druge članove zajednice.

Ekonomski gubici su takođe ogromni. Umesto da se sredstva ulažu u obrazovanje, zdravstvo ili kulturu, novac odlazi u džepove vlasnika kladionica i kazina. Država ostvaruje profit kroz poreze na igre na sreću, ali taj prihod nikako ne može da nadoknadi štetu koju kockanje nanosi pojedincima i društvu.

Kockanje i mladi: Generacija u opasnosti

Mladi u Srbiji predstavljaju posebno rizičnu grupu. Internet i pametni telefoni omogućili su da se klađenje obavlja bez fizičkog odlaska u kladionicu. Online kladionice i kazino platforme agresivno targetiraju mlade. Nude im bonuse, besplatne igre i imaju izuzetno primamljive reklame.

Nažalost, mnogi mladi ne prepoznaju opasnost koju kockanje nosi, već ga doživljavaju kao brz način za zaradu. Ovo je posebno izraženo u društvu gde su nezaposlenost i ekonomska nesigurnost u porastu. Na taj način, kockanje se nameće kao lažna nada. A, zapravo, postaje ulaznica za još veće probleme.

Kako se boriti protiv ovog problema?

Borba protiv kockanja zahteva ozbiljan i multisektorski pristup. Država ima ključnu ulogu u regulaciji i smanjenju dostupnosti hazardnih igara, posebno među mladima. Neki od mogućih koraka uključuju:

1. Ograničavanje reklama za kockanje: Trenutno je teško izbeći reklame za kladionice i kazino platforme, koje se pojavljuju na televiziji, internetu i bilbordima. Njihova vidljivost mora biti strogo regulisana.
2. Obrazovanje: Podizanje svesti o štetnosti kockanja kroz školske programe i javne kampanje može pomoći mladima da prepoznaju opasnosti na vreme.
3. Pomoć zavisnicima: Potrebno je obezbediti više centara za rehabilitaciju i psihološku pomoć onima koji se bore sa ovom vrstom zavisnosti.
4. Strožije zakonodavstvo: Kazino igre i kladionice bi trebalo da budu strože regulisane, sa jasnim ograničenjima za maloletnike i kaznama za one koji krše zakon.

Poziv na akciju

Kockanje nije samo lični izbor. Ono je ozbiljan društveni problem koji zahteva ozbiljan odgovor. Ako se ovakvo ponašanje toleriše i dalje, posledice će se još više širiti, urušavajući temelje zajednice.

Ovo je vreme i prilika za sve nas da se zapitamo: da li želimo da živimo u društvu koje profitira na tuđim slabostima? Vreme je da preduzmemo konkretne korake i zaštitimo one najranjivije od ove tihe, ali smrtonosne epidemije.