KOLIKO STRANIH RADNIKA NAM JE POTREBNO?: Demografija diktira trendove
Kako bi prevazišli problem nedostatka radne snage poslodavci iz našeg okruga sve češće angažuju radnike iz inostranstva.
Najčešće je reč o radnicima sa niskim nivoom kvalifikacija koji se relativno brzo, nakon obuke koja traje od mesec dana do tri meseca, prilagođavaju potrebama proizvodnog procesa.
“Sagledavajući nedostajuće resurse, a jedan od resursa koji nam nedostaje u dužem periodu je radna snaga, obučena i neobučena, prinuđeni smo da se tržišno postavimo i orijentišemo. Došli smo do zaključka da probamo u određenoj meri da uposlimo strance. Zaposlili smo tri osobe. Jedna je iz Ruske Federacije, dvojica iz Egipta. Uradilo smo to da bi videli kako će taj model rada da funkcioniše, kakve su zakonske norme i kakve su naše zakonske obaveze i generalno smo zadovoljni s tim. Radimo na tome da zaposlimo još dvadesetak ljudi koji bi radili kod nas a nisu državljanstva Srbije”, objašnjava Vladimir Raičević, vlasnik kompanije MAREL iz Velikog Golovoda kod Kruševca.
Raičević kaže da je najveći problem upostaviti kvalitetnu komunikaciju sa radnicima koji je govore srpski ili engleski jezik. Takođe, treba razumeti razlike u sociološkom i kulturološkom doživljaju sveta oko sebe. Uprkos manjih problema kaže da se strani radnici veoma brzo privikavaju na uslove rada i pravila koja važe u našem sistemu.
“Trenutno aktivno radimo da primimo 20,25 ljudi sa strane što je procentualno veliki deo u odnosu na broj zaposlenih u MAREL-u. To je oko 20-tak odsto ljudi koji rade ovde. Već smo kontaktirali različite agencije pošto naša kompanija izvozi u više od 67 zemalja sveta. Kontaktirali smo i naše partnere kako bi došli do kvalitetne radne snage i moraćemo da radimo u tom smeru. Ne vidim kako bi mogli da motivišemo ljude da ostaju ovde, da povećamo lične dohotke s obzirom na stopu poreza i doprinosa, kao i na subvencije koje za zapošljavanje dobijaju samo strane kompanije. Tako da je trenutno jedini pravac da radimo na angažovanju stranaca”, naglašavaju u kompaniji MAREL.
Iako je u Rasinskom okrugu trenutno angažovano nekoliko hiljada stranih radnika u Sindikatu nemaju kontakt sa njima. Nemaju kontakt ali ni jasno definisan stav u vezi angažmana stranih radnika.
“Imamo čudnu stvar gde naši radnici kada im se nudi posao jednostavno neće da rade. Verovatno su poslodavci u takvom položaju da moraju da angažuju strane radnike. Mi kao sindikat nemamo nikakav dodir sa stranim radnicima a bili smo strogo protiv toga da bilo koji strani radnici ulaze u naše firme. Po Zakonu oni imaju ista prava kao i domaći radnici ali za sada nemamo nikakve pritužbe. Po mojoj proceni radi se o radnicima kojima ova plata u Srbiji i minimalac odgovaraju jer je u njihovim zemljama to drastično manje”, priča Saša Nešić, predsednik Veća saveza samostanih sindikata Srbije za Grad Kruševac i opštine Ćićevac, Varvarin i Brus.
Nešić dodaje da SSSS nema kontakt ni sa poslodavcima tako da ne znaju kakve ugovore imaju strani radnici i da li im on dopušta sindikalno udruživanje.
“O stranim radnicima se dosta pričalo u Sindikatu na republičkom nivou. Svesni smo da strain radnici dosta obaraju cenu rada. Što se tiče Kruševca tu nemamo definisan stav. Ovde su uglavnom angažovani sezonski radnici koji nisu u stalnom random odnosu. Potpuno je drugačija situacija, recimo, u GSP Beograd gde su angažovali dosta stranih vozača. Vrlo je moguće da se takva situacija iz Beograda prelije u manje gradove jer su i ovde vozači deficitarni”, zaključuje Saša Nešić.
Vladimir Raičević smatra da potraga poslodavaca za random snagom u inostranstvu može da ostavi trajne posledice po demografsku sliku naše zemlje.
“Mi smo mala zemlja, sa 6 do 7 miliona stanovnika, tako da veliki priliv radne snage iz inostranstva može da ima svoje dobre ali i loše posledice. Mi, kao male poslovne jedinice nismo u stanju da sami nosimo teret tih dešavanja. Neophodna nam je podrška države kako bi našim državljanima davali veće lične dohotke da ih tako motivišemo da ostanu, da ne idu u strane zemlje da rade. Tako bi mogli da smanjimo prijem radnika koji nisu državljani Srbije. Kao što je za našu zemlju dobro kada naši ljudi odu u inostranstvo i šalju novac, doznake, u Srbiju i to se oseti na budžetu moramo da shvatimo da će ljudi koji dođu ovde novac da šalju u zemlje iz kojih su došli, da pomažu svojim porodicama”, analizira sve aspekte zapošljavanja stranih radnika Raičević.
Izvor: KruševacPRESS
