Konkretne prednosti i izazovi članstva Srbije u Evropskoj uniji

Srbija se nalazi u procesu pristupanja Evropskoj uniji što joj donosi mnoge pogodnosti, ali i suočava sa brojnim izazovima.

U ovom tekstu ćemo pokušati da taksativno, bez mnogo komentara, napravimo pregled tih prednosti i izazova…

PREDNOSTI:

1. Postaćemo evropski državljani i imaćemo pravo slobodnog kretanja i boravka u svim državama članicama, kao i pravo glasanje i kandidovanja na izborima za Evropski parlament i lokalnim izborima u zemljama u kojima imamo prebivalište.
2. Srbija bi postala jedan od ravnopravnih kreatora evropske politike. Imaćemo svoje predstavnike u Evropskom parlamentu i jednog poverenika u Evropskoj komisiji. Kod glasanja kvalifikovanom većinom imaćemo određen broj glasova, onoliko koliko imaju i druge zemlje sa sličnim brojem stanovnika.
3. Srbija će imati po jednog sudiju u Evropskom sudu pravde, Opštem sudu i Revizorskom sudu. U skupštini Evropske centralne banke predstavljaće nas guverner NBS, koji će posle ulaska u evrozonu biti član Veća guvernera u sklopu te institucije. Srbija će biti predstavljena i u Upravnom veću guvernera EIB.
4. Srpski jezik postaje ravnopravni službeni jezik u EU. Svi dokumenti moraju biti objavljeni i na srpskom, a srpski građani moći će da se evropskim institucijama obraćaju na svom maternjem jeziku.
5. Na raspolaganju će nam biti značajna finansijska sredstva. Ta sredstva će biti veća od onih koja će Srbija uplaćivati u evropski budžet. U narednim godinama članstva sredstva će se postepeno povećavati.
6. Jačanje stabilnosti, što je bitno obzirom na okruženje. Srbija će lakše promovisati svoje interese.
7. Nova članica može uvesti evro najmanje dve godine posle ulaska u EU. Predviđanja kada bi Srbija mogla da ispuni preduslove za evro u ovom trenutku protežu se od tri do deset godina od stupanja u članstvo. Do ulaska Srbije u monetarnu uniju evro zona bi se, prema procenama stručnjaka, potpuno stabilizovala.
8. Srbija postaje sastavni deo unutrašnjeg tržišta EU čime će se olakšati izvoz srpskih proizvoda na tržište sa oko 500 miliona potrošača.
9. Zbog olakšavanja uvoza srpski potrošači imaće veći izbor kvalitetetnih proizvoda po povoljnijim cenama.
10. Tržište usluga kao što su prevoz, snabdevanje strujom i gasom, telekomunikacija i poštanskih    usluga biće otvorenije, pa će građani imati širi izbor kvalitete i cena.
11. Građani Srbije će moći da se zapošljavaju u drugim članicama, pri čemu će uživati sva radna i socijalna prava i poreske olakšice kakve ima i radnik iz matične zemlje. Na raspolaganju će im biti mreža EURES koja posreduje između poslodavaca i radnika na tržištu rada EU.
12. Srpski preduzetnici dobijaju mogućnost pružanja usluga u svakoj članici EU, a da se u njima poslovno ne nastanjuju. Po pravilu im se priznaju kvalifikacije iz matične države. Dobijaju i mogućnost pokretanja posla.
13. Nadzor pravosuđa i javnih nabavki rezultiraće većom transparentnošću u javnim nabavkama, a time i smanjenjem korupcije. To bi trebalo da osigura bolje upravljanje budžetskim sredstvima i veću efikasnost javnog sektora.
14. Smanjenje korupcije i bolje upravljanje javnim finansijama imaće pozitivan uticaj na privredna kretanja i zapošljavanje.
15. Srpski proizvodi dobiće oznaku „proizvedeno u EU“, što pozitivno utiče na imidž.
16. Zbog carinske unije ukidaju se granične kontrole prema EU, što podrazumeva uštedu vremena i troškova kontrole špedicije i carinjenja.
17. Ulaskom u EU Srbija će preuzeti preferencijalne trgovinske aranžmane sa zemljama Mediterana (Alžir, Egipat, Izrael, Jordan, Liban, Maroko, Palestina, Sirija, Tunis), sa Čileom, Meksikom, Južnom Afrikom, Republikom Korejom, pa će se ukinuti ili smanjiti carine za trgovinu i sa tim zemljama.
18. Kazne za kršenje pravila tržišne konkurencije, odnosno stvaranje kartela.
19. Očekuje se poboljšanje saobraćajne infrastrukture, odnosno modernizacija železničke infrastrukture uz pomoć sredstava strukturnih fondova i Kohezionog fonda. Moguće su i koristi od uključenja uTransevropsku saobraćajnu mrežu. Cene prevoza bi se, zbog evropske konkurencije, smanjile.
20. Teret subvencionisanja poljoprivrede postepeno će se prenositi s državnog budžeta na EU. Udeo EU budžeta u direktnim plaćanjima povećaće se sa 25% iznosa ukupnih finansija za srpsku poljoprivredu u prvoj godini članstva, do 100% u desetoj godini. Ukupna ulaganja u ruralni razvoj će porasti.
21. Uvođenje sistema jedinstvenog plaćanja po gazdinstvu trebalo bi da dovede do pomaka u ukrupnjavanju poljoprivrednih gazdinstava i modernizaciji poljoprivredne proizvodnje
22. Na evropskom spisku specifičnih proizvoda naći će se autohtoni proizvodi iz Srbije.
23. Viši nivo sigurnosti hrane zbog strožijih higijenskih standarda, što ne bi trebalo da ugrozi tradicionalnu proizvodnju. Cene hrane ne bi trebalo da rastu, jer su one već sada uglavnom izjednačene sa cenama u EU.
24. Naši studenti moći će da studiraju u drugim državama pod istim uslovima kao i građani tih država.
25. Veća pažnja prema zaštiti okoline.
26. Razvoj tržišta energije kroz direktna strana ulaganja.

IZAZOVI:

1. EU i evro se još uvek nalaze u zoni krize, najvećoj od svog nastanka. Problematičnim državama bilo bi i teže da nisu u EU.
2. Srbija će u budžet EU uplaćivati određena sredstva. Na svaki njen evro dolazi skoro tri evra koje će primati iz budžeta EU, ali ako ne bude u stanju da povlači novac iz strukturnih i Kohezionog fonda, postoji opasnost da se veliki deo tih sredstava vrati u budžet EU.
3. Krizni mehanizam za pomoć zemljama evrozone mogao bi da predstavlja dodatno budžetsko opterećenje za javne finansije budućih članica evrozone.
4. Zbog efekata krize ne može se očekivati nagli privredni rast, povećanje trgovine i priliv kapitala u meri u kojoj su to ostvarile nove članice EU u poslednjem krugu proširenja.
5. U slučaju podele na „Evropu više brzina“, mogli bismo da uđemo među sporije.
6. Građani Srbije na politiku EU mogu da utiču izlaskom na evropske izbore i biranjem svojih predstavnika u Evropskom parlamentu, ali činjenica je da EP nema presudnu reč u definisanju politka EU, kao i da su građani previše udaljeni od evropske birokratije.
7. Srbija će morati da sprovede čitav niz institucionalnih promena kako bi mogla efikasno da se uključi u kreiranje evropskih politika. Pitanje je da li imamo dovoljno kvalitetnih ljudi koji bi branili naše interese u Evropi, jer će evropska politika morati da bude osmišljavana od skupštinskih odbora, preko ministarstava do agencija.
8. Neki srpski preduzetnici i preduzeća mogli bi da se pokažu kao nedovoljno konkurentni za nastup na velikom evropskom tržištu.
9. Može se očekivati da će pojedine kompanije koje sada imaju povlašćen položaj na domaćem tržištu izgubiti taj položaj, što će kratkoročno dovesti do ekonomskih gubitaka.
10. Srbija izlazi iz CEFTA-e i preuzima obveze iz sporazuma EU sa zemljama regiona. Sa obzirom da se najvećim delom radi o bescarinskoj trgovini, ne bi trebalo da bude velikih posledica, ali izvoz će postati nepovoljniji za pojedine poljoprivredne i prehrambene proizvode za koje su zadržani neki oblici carine, odnosno kvota.
11. „Kupujmo domaće“ će biti zabranjena reklama.
12. Smanjenje fiskalnih prihoda zbog smanjene carinske zaštite prema trećim zemljama uz obavezu uplate 75% prihoda od carina u zajednički budžet EU.
13. Nisu poželjni nikakvi izleti u spoljašnjoj politici, a Srbija sada ima svoju politiku koju nije usklađivala sa članicama EU.
14. U značajnom delu srpskog društva postoji strah od većeg useljavanja stranaca i problema vezanih za njihovu integraciju, mada iskustvo ulaska 10 bivših istočnih zemalja pokazuje da nije bilo velikih migracija stanovništva.
15. Pojedine članice mogle bi da ograniče pristup srpskim radnicima, kao što su to učinile prilikom pristupanja 10 članica bivšeg Istočnog bloka. To se može učiniti za period od najviše sedam godina. Sa obzirom da Srbija ima tek oko sedam miliona stanovnika, stare članice možda neće odlučiti da se posluže tom merom.
16. Očekivanje je da će zbog otvaranja tržišta rada doći do „odliva mozgova“, odnosno odlaska visoko kvalifikovanih stručnjaka u zemlje EU.
17. Gubimo autonomiju u vođenju poljoprivredne politike ali zauzvrat dobijamo značajna sredstva iz fonda za poljoprivredu.
18. Ulaskom u EU dodatno će da poraste uvoz poljoprivrednih proizvoda iz drugih zemalja, što bi moglo da donese probleme srpskim poljoprivrednicima, dok istovremeno država Srbija ima ograničene mogućnosti da sprovede mere pomoći.
19. Srbija će morati da dogovori kvote za proizvodnju mleka i šećera, ali je dobra vest da bi te kvote trebalo da budu otprilike na nivou sadašnje godišnje domaće proizvodnje.
20. Liberalizacija tržišta poljoprivrednog zemljišta mogla bi da izazove poremećaje na tržištu. Srbija bi, stoga, mogla da traži sedmogodišnji period u kome će se zadržati ograničenja prodaje poljoprivrednog zemljišta, sa mogućnošću produženja za još tri godine.
21. Gubitak radnih mesta u određenim sektorima privrede, kao i kod preduzetnika koji su bili poslovno vezani za te sektore.
22. Zbog ukidanja zaštićene cene energenata i uključivanja troškova za zaštitu životne sredine u njihovu cenu mogli bi da poskupe energenti za domaćinstva
23. Ukidanje nulte stope PDV-a, što može dovesti do poskupljenja osnovnih proizvoda.
24. Značajno poskupljenje cigareta zbog velikih akciza, što može da ima negativan uticaj na duvansku industriju. Srbija bi morala da počne sa oporezivanjem cigareta na nivou na kojem to rade druge članice EU.
25. Troškovi i gužve zbog izdavanja novih crvenih evropskih pasoša i drugih dokumenata koji moraju da budu usklađeni sa EU.
26. Moguć je veći priliv azilanata.