KRIK NA METI SLAPP TUŽBI: Iskušenja u borbi za istinu

U Srbiji su istraživački novinari sve više izloženi pritiscima, a jedan od najčešćih načina na koji moćnici pokušavaju da se odbrane od istina koje se objavljuju je pokretanje strateških tužbi poznatih kao SLAPP tužbe (Strateške tužbe protiv učešća javnosti).

Ove tužbe nemaju za cilj zaštitu časti i ugleda, već služe kao sredstvo zastrašivanja novinara koji se bave temama koje su od značaja za društvo. Srbija se, nažalost, sve više prepoznaje kao zemlja u kojoj su ovakve tužbe postale svakodnevica, a jedan od najčešćih meta je istraživački portal KRIK, koji se trenutno suočava sa čak 19 aktivnih postupaka.

„Pritisci na nezavisne medije nikada nisu bili veći. KRIK je na neslavnom vrhu liste po broju ovakvih tužbi u Srbiji“, kaže Bojan Elek, novinar ovog portala. On dodaje da je cilj ovih postupaka da se mediji iscrpe finansijski i vremenski, te da se, u strahu od sudskih posledica, povuku iz istraživanja važnih i osetljivih tema. Ova strategija ima za cilj ne samo uništavanje nezavisnih novinarskih inicijativa, već i zastrašivanje ostalih novinara koji se usude da postavljaju neugodna pitanja.

Sudija te tuži, sudija ti sudi!

SLAPP tužbe se obično pokreću pod izgovorom zaštite ugleda i časti, ali često se pokazuje da su one zapravo metod za iscrpljivanje novinara, koji su primorani da se upuste u dugotrajne i skupocene sudske procese. U slučaju KRIK-a, mnoge od ovih tužbi ne zaustavljaju se na klasičnim građanskim parnicama. Neki od slučajeva uključuju i privatne krivične postupke koji mogu dovesti do zatvorskih kazni.

Jedan od najuočljivijih primera je tužba koju je podnela sudija Apelacionog suda, jer je KRIK objavio njeno ime, funkciju i podatke o imovini koju je posedovala sa suprugom. Iako nije bilo reči o osetljivim ili privatnim podacima, sudija traži zatvorsku kaznu od čak 10 meseci za novinarku i urednika KRIK-a. Ovaj slučaj pokazuje kako se SLAPP tužbe mogu koristiti kao sredstvo za kaznu i zastrašivanje, čak i u situacijama koje nisu izazvale nikakvu pravu štetu.

„Ako neko odmah pokreće tužbu, umesto da prvo zatraži ispravku ili demanti, to je klasičan primer SLAPP-a. To je definicija koju priznaje i Evropska unija,“ kaže Bojan Elek. On dodaje da je ovakva praksa u suprotnosti sa osnovnim demokratskim vrednostima, jer su ovakvi postupci usmereni ne na dijalog i rešavanje grešaka, već na ućutkivanje medija koji postavljaju neugodna pitanja.

Politički pritisak kroz sudske postupke

Među tužiteljima KRIK-a nalaze se i osobe bliske vlasti, poput Nikole Petrovića, kuma predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On je pokrenuo postupak nakon što je KRIK istraživao aferu „Jovanjica“, koja se tiče nelegalne proizvodnje marihuane u Srbiji. Ova afera je dovela do brojnih optužbi na račun pojedinaca iz političkog i bezbednosnog sektora, ali i do velikog interesovanja medija. Mnogi su smatrali da ova istraga treba da se nastavi, ali postupci poput  Petrovićevog pokazuju da tužbe mogu da budu politički motivisane i usmerene na ono što vlasti smatraju “nepoželjnim” izveštavanjem.

Još jedan primer je presuda protiv KRIK-a po tužbi ministra odbrane Bratislava Gašića. Novinarka KRIK-a je u izveštaju sa suđenja Zoranu Jotiću Jotki prenela deo audio snimka u kome kriminalac tvrdi da “ne mora da brine jer je Gašić kod Jotke na kazanu“, što sugeriše njihove bliske odnose. Iako je novinarka verno prenela informacije iz sudnice, sud je ipak presudio u korist Gašića, navodeći da novinari moraju biti „posebno obazrivi“ kada izveštavaju o visokim funkcionerima. Ova odluka je izazvala zabrinutost među novinarima i medijskim organizacijama, koje upozoravaju da se na ovaj način stvara opasan presedan za slobodu izveštavanja.

Borba nezavisnih medija

Iako su pod stalnim pritiskom  nezavisni mediji u Srbiji ne odustaju od svoje misije.

„Ako treba, idemo i do Strazbura. Nećemo se povući niti menjati pristup izveštavanju,“ poručuje Bojan Elek, dodajući da će, uprkos svim pritiscima i tužbama, oni nastaviti da istražuju i objavljuju istine koje su važne za društvo. On naglašava da je jedini način da mediji ostanu kredibilni i održe poverenje javnosti da se drže profesionalnih standarda i istine u izveštavanju.

U cilju borbe protiv tužbi, KRIK, BIRN i Fondacija Slavko Ćuruvija udružili su snage i osnovali savez koji pruža pravnu i finansijsku podršku novinarima. Ovaj savez nije samo pravni zaštitnik. On takođe organizuje edukacije i kampanje koje imaju za cilj podizanje svesti o važnosti medijskih sloboda u Srbiji.

Da li će pravda pobediti?

SLAPP tužbe u Srbiji ne predstavljaju samo napade na pojedinačne novinare, već i na pravo građana da budu informirani o važnim temama. Dok nezavisni mediji i dalje nastavljaju da se bore, pitanje koje se postavlja je – da li će pravosudni sistem zaštititi istraživačko novinarstvo, ili će ovakve tužbe i dalje biti sredstvo za suzbijanje istine? Sudbina slobodnog novinarstva u Srbiji zavisiće od odluka koje budu donete u sudovima, ali i od solidarnosti koju nezavisni novinari dobijaju od domaće i međunarodne javnosti.

Izvor: KruševacPRESS