Mali rečnik medijske pismenosti

U eri medija i opšteg informisanja, medijsko dezinformisanje je sve prisutnije. Mediji, ovakvi kakvi su danas, posebno u našem okruženju, svoj opstanak duguju onima koji ih finansiraju i od kojih zavise. Zato se mediji trude da se oduže, a to dovodi do kršenja osnovnih ravila novinarske profesije. Jer, mediji bi trebalo da osiguraju nezavisno, objektivno i istinito informisanje javnosti.

Stoga je u interesu svakog od nas „medijskih konzumenata“ da se obrazujemo u oblasti medijske pismenosti i da znamo kako da objektivno, nezavisno i temeljno proveravamo medijske informacije koje nam se plasiraju. Izgradnja kritičkog pristupa medijima i jačanje medijske pismenosti će doprineti razotkrivanju lažnih vesti, propagandnih narativa, komercijalnih i političkih interesa upakovanih u formu izveštavanja i, na kraju, izgradnji kredibilnije medijske sfere.

Tačno i objektivno izveštavanje nije neophodno samo za donošenje odluka zasnovanim na činjenicama u sferi politike, već i u mnogim stvarima koja se tiču svakodnevnog života. Zato pojave kao što su širenje dezinformacija i proizvodnja lažnih vesti, politička instrumentalizacija medija, propagande pod maskom izveštavanja i sl. predstavljaju ozbiljnu pretnju, ne samo izgradnji i funkcionisanju demokratskog društva, već često i ličnoj sigurnosti i dobrobiti građana i građanki.

Informisanje javnosti treba da se zasniva na činjenicama, umesto, kao što je sve češće slučaj, na senzacionalističkim “vestima” koje to zapravo nisu, političkoj propagandi, pseudonaučnim “otkrićima” i drugim oblicima medijskih manipulacija. Neophodno je, u svakom slučaju, utvrditi jasnu razliku između dezinformacija i činjenica, i identifikovati kredibilne i nekredibilne medijske izvore.

U ovom tekstu ćemo, u obliku malog rečnika, navesti i definisati nekoliko pojmova vezanih za medijsko izveštavanje. Obrađeni su pojmovi koji sugerišu loš i neprofesionalan rad medija. To bi, u krajnjoj liniji, trebalo da nas nauči ili podseti kako treba da razumemo medije i informacije.

Cenzura

Postoje medijski sadržaji za koje se ispostavi da su delimično ili u celini cenzurisani. Što se Internet medija tiče, to su najčešće sadržaji koji su uklonjeni ubrzo po objavljivanju, a bez jasnog obrazloženja redakcije. U ovom smislu, postoji razlika između stilskih i drugih vrsta ažuriranja, s obzirom da se cenzura pre svega odnosi na sadržaje koji se bave politički osetljivim i temama od javnog interesa, a koji su bez jasnog razloga „nestali“.

Dezinformacija

Dezinformacija je medijski izveštaj koji u sebi sadrži “miks” činjenica i netačnog ili poluistinitog sadržaja. U ovakvim slučajevima, mediji ne moraju nužno biti svesni netačnih informacija koje su objavljene zajedno sa istinitim.

Takođe, ovako treba da budu tretirani i izveštaji koji imaju lažne atribucije ili naslove koji ne oslikavaju tekst u smislu tačnosti informacija.

Greška

Greška je medijski izveštaj u kojem uredništvo medija napravi grešku objavljivanjem netačne informacije ili prenošenjem neproverene vesti iz drugog izvora, bez očigledne namere dezinformisanja javnosti. Ovakav izveštaj može biti veoma štetan u nekim slučajevima, a nakon ponavljanja prenošenja vesti sa nepouzdanih izvora, možemo govoriti i o nameri nekog medija da prenošenjem netačnog sadržaja utiče na javnost.

Klikbejt

Klikbejt (eng. clickbait) je medijski izveštaj čiji naslov nema uporište u samom tekstu koji sledi. Ovakvi tekstovi i prilozi imaju cilj da senzacionalističkim naslovom privuku pažnju konzumenta/kinje, obećavajući sadržaj koji zapravo ne postoji.

Uglavnom se kreiraju iz finansijskog interesa, to jest zbog povećanja čitanosti. Jer, posebno na Internetu, veća čitanost znači i veću zaradu od oglašivača,

Lažna vest

Lažna vest je originalni medijski izveštaj (u potpunosti proizveden od strane medija koji ga je objavio) koji u sebi sadrži činjenično pogrešne tvrdnje ili informacije. Za sadržaje koji se ocenjuju kao lažne vesti može se pouzdano utvrditi da su kreirani i objavljeni sa namerom da dezinformišu javnost, tj. da tvrdnju koja je u potpunosti lažna predstave kao činjenicu.

Manipulisanje činjenicama

Manipulisanje činjenica je medijski izveštaj koji koristi poznate i tačne činjenice, ali ih interpretira na obmanjujući način. Ovi izveštaji uglavnom koriste tačne informacije za izvođenje netačnih zaključaka ili tvrdnji, čime usmeravaju zaključke konzumenata medijskog sadržaja u pogrešnom smeru u odnosu na stvarno značenje predstavljenih činjenica.

Prenošenje lažne vesti

Ovo su medijski izveštaji u kojima se prenosi originalni sadržaj drugog medija, a koji sadrže lažnu vest. Prenošenje sadržaja koji imaju negativnu ocenu može da se tretira isto kao i kreiranje takvih sadržaja, jer u krajnjoj liniji to daje isti efekat kod konzumenata medija.

Prikriveno oglašavanje

Prikriveno oglašavanje je plaćeni oglas koji je predstavljen kao urednički sadržaj. Ovakvi izveštaji izgledaju kao novinarski / autorski tekstovi, iako se radi o sponzorisanom sadržaju. Prikriveno oglašavanje imamo u slučajevima kada takvi sadržaji nisu jasno označeni kao reklame ili sponzorisani članci, a što nalažu pravila novinarske profesije.

Pristrasno izveštavanje

Pristrasno izveštavanje je medijski izveštaj za koji se može jasno utvrditi da favorizuje činjenice, stavove i zaključke koji odgovaraju određenom narativu, često ne poštujući pravilo kontaktiranja druge strane kada se radi o tvrdnjama koje su štetne po nečiji ugled, ili koje određene aktere prikazuju u negativnom svetlu. Jedan od oblika pristrasnog izveštavanja je i selektivno prikazivanje činjenica, gde se ističu činjenice koje idu u prilog određenoj tezi, dok se činjenice koje je ne potvrđuju tendenciozno izostavljaju. Ovakve medijske izveštaje uglavnom prati i vrlo emocionalan i strastven način pisanja. Oni mogu i ne moraju biti netačni, ali po pravilu ne prikazuju celu sliku i sve strane priče, već predstavljaju samo one činjenice koje odgovaraju preferiranom narativu.

Pseudonauka

Pseudonauka je medijski izveštaj koji pokušava da određena mišljenja, stavove, vrednosti ili nalaze dobijene nenaučnim metodom, predstavi kao naučna otkrića ili činjenice.

U ovakvim izveštajima često se pogrešno ili manipulativno interpretiraju postojeća naučna istraživanja, ili se poziva na istraživanja koja nisu u skladu sa naučnom proverom i utvrđivanjem činjenica.

Satira

Satira su medijski sadržaji koji koriste izmišljene vesti sa ciljem satiričnog prikaza stvarnosti. Ovo je još jedan primer medijskog izveštaja koji nije problematičan, ako medij jasno naznači da se radi o satiričnom sadržaju. Cilj uključivanja u ovaj pregled jeste ukazivanje na ovu vrstu sadržaja u situacijama kada on može napraviti privid da se radi o istinitom medijskom izveštaju i postati potencijalno štetan u slučaju daljeg prenošenja bez provere i jasne naznake da se radi o satiri.

Spin

Spin je medijski izveštaj kojim autor/ka pokušava da skrene pažnju javnosti sa nekog drugog sadržaja ili činjenice o kojima se u tom trenutku izveštava u medijima. Karakteristično za ovakve medijske izveštaje je da nastaju uglavnom kao reakcija na neki drugi medijski izveštaj ili aktuelni događaj sa kog se želi skrenuti pažnja, a koji je nepovoljan po nekog, uglavnom političkog, aktera.

Ovakva ocena medijskog sadržaja je specifična po tome što može da zavisi od eksternih faktora, kao što su slučajevi kada određeni medij ignoriše aktuelnu vest nepovoljnu po jednu stranu, ali istovremeno objavi sadržaj koji je nepovoljan po drugu stranu. Pored toga, spin se može prepoznati i po tome što se aktuelna vest usputno spomene u medijskom izveštaju, ali se fokus zatim prebacuje na 1) pozitivno izveštavanje o akteru koji je „pogođen“ nepovoljnom vešću, ili na 2) vest nepovoljnu po drugu stranu.

Teorija zavere

Teorija zavere je medijski izveštaj koji daje neistinit ili neproverljiv opis neke pojave, događaja ili osobe, predstavljajući ih kao deo ili rezultat skrivenog plana (“zavere”). Za ovakve sadržaje karakteristično je da iznose niz tvrdnji, predstavljenih kao činjenice, između kojih se utvrđuju uzročno – posledične veze, bez nuđenja bilo kakvih kredibilnih dokaza.