Nasilje kao sastavni deo „demokratije“
Nasilje je uvek deo politike. Svake politike. Nekad manje, nekad više, ali u nekim vremenima ide u ekstreme. To je na svojoj glavi osetio preksinoć Borko Stefanović, lider Levice Srbije. „Kolateralna šteta“ su bili lokalni aktivisti Boban Jovanović i Marko Dimić. Sve se desilo pre tribine koju je u MZ Rasadnik organizovao Savez za Srbiju. Pri dolasku Stefanovića napala su ga trojica, opremljeni metalnom šipkom i dobro sakrivenih lica. Oni su, kako javlja MUP, već uhapšeni. Ali sada kolaju gradske priče o naručiocima ovog zločina (jer, ovo je, ipak, bio pokušaj ubistva, kako god ga neko predstavljao kao bezazlenu stvar).
Na ovim stranicama ne pišem o politici, to znaju svi posetioci sajta. Ne pišem, jer u tome nema ničeg lepog i ničeg dobrog. Politikom se ljudi bave iz vrlo određenih razloga, i mislim da im nije mesto ovde. Ipak, ovo što se desilo morao sam da prokomentarišem. Jer se desilo u našem Kruševcu. U mnogo stvari naš grad kasni za drugima. Ali, kad je kriminal u pitanju, tu nemamo problema. I svi znamo zašto je tako, mali je ovo grad, poznajemo se između sebe vrlo dobro. Koliko god neko misli da može da uradi nešto za šta niko ne zna – debelo se vara. Čaršija zna. Jedino je pitanje naših sitnih ličnih interesa, sve jeftinijeg dostojanstva i morala u nestajanju. To je ono što čuva kriminalce i političare, a ne velika tajnovitost.
Dokle ovako…?
Hoće li se nešto promeniti? Hoće, ali ne znam kad. Za mog života verovatno ne, toliko iskustva sam skupio do sad. Nikad nije lako sa totalitarizmom. Znam samo da, kad do toga dođe, biće to baš, onako, srpski. Svadba sa mnogo mesa, pucnjave i krvi. Pokazaćemo još jednom, ovako polupismeni, kako to ide. A naša deca, bar velike većine nas, gledaće to iz daleka. Sa drugih kontinenata i iz drugih zemalja čiji će građani biti. Ako ih, uopšte, i bude zanimalo da to vide. Tako i treba da bude. Bolje nismo ni zaslužili.
Kome će sutra pući lobanja?
