Nepismenost nije zanemarljiva u kruševačkom kraju

Po zakonima Srbije, osnovno obrazovanje je, već mnogo godina unazad, obavezno i besplatno (uslovno rečeno). Bez obzira na tu činjenicu, i dalje postoji jedan broj naših sugrađana koji nisu uspeli da završe ni osnovnu školu. Među njima ima i takvih koji nisu ovladali veštinama čitanja i pisanja. Oni su nepismeni. U nekoj meri je logičan podatak da nepismenih najviše ima među najstarijima, ali ozbiljno zabrinjava podatak da ih ima i među mlađima. Postojeće statistike još jednom, na žalost, potvrđuju razlike koje postoje među polovima u Srbiji – opet na štetu žena. Kruševac i okolina ne odudaraju mnogo od te slike koja važi za čitavu Srbiju.

Rezultati sa poslednjeg popisa (iz 2011.) pokazuju da od ukupno 220.921 stanovnika Rasinskog okruga starijih od 10 godina, nepismenih je bilo 2,78% (republički prosek je 1.96%). Broj nepismenih daleko je veći kod žena: 4,76% (u Republici: 3.12%), nego kod muškaraca, gde je ta stopa 0,72% (u Republici: isto 0.72%). Naime, od ukupno 6.149 nepismenih, čak 5.374 je ženskog pola, prema 775 muškaraca. Najveći broj nepismenih je, prema očekivanju, među najstarijom populacijom: 5.265 osoba. I ovde prednjače žene, jer zvanični podaci kažu da 4.871 baka ne zna da čita i piša. Upravo tako i izgleda prosečna nepismena osoba u Srbiji. To je žena, starija od 70 godina, domaćica, koja živi na selu.

Isti problem imaju i nešto malo mlađi od njih. Čak 374 osobe iz okruga starosti od 50 do 64 godine ne umeju da čitaju i pišu. Kako se smanjuje starosna granica, statistike drastično opadaju, ali jedan broj nepismenih i dalje postoji među mlađom populacijom. Tako statističari prikazuju 221 nepismenu osobu u opsegu od 35 do 49 godina, kao i 193 nepismena stanovnika, starosti od 20 do 34 godine. 51 osoba stara od 15 do 19 godina ne zna osnove čitanja i pisanja, ali i 45-oro dece starih od 10 do 14 godina.

Obrazovanje

Stepen obrazovanja je još jedan od parametara koji može da zabrinjava. Čak 8.091 stanovnik Rasinskog okruga starijih od 15 godina, nema nikakvu školsku spremu. Opet je statistika na strani jačeg pola, jer je u toj neslavnoj grupi 1132 muškaraca i mnogo više žena: njih 6959. Nepotpuno osnovno obrazovanje ima oko 32.105 ljudi, i opet više žena: 19.719. Do kraja osnovne škole uspelo je da stigne 50.012 ljudi, ali je tu njihovo školovanje stalo.

Gledano po lokalnim samoupravama situacija je raznolika. Grad Kruševac je u nešto boljem položaju od okolnih opština gledano i po pismenosti i po stepenu obrazovanja. Nekako i po tradiciji, najslabije podatke statističari beleže za opštinu Brus.

Broj nepismenih ipak se smanjuje. To se objašnjava većim obuhvatom osnovnog obrazovanja, kao i time što umiru generacije najstarijih građana među kojima je i najviše nepismenih.

Važno je napomenuti da se pismenima smatraju svi građani koji umeju da pročitaju i napišu tekst koji se tiče svakodnevnog života. U slučaju da samo umeju da se potpišu, oni ne spadaju u kategoriju pismenih. Takođe, definiše se i termin funkcionalno pismen. To označava osobu koja je sposobna da pročitano razume, kritički posmatra i primeni u svakodnevnom životu i na poslu. Statistici je mnogo teže da identifikuje ovaj pokazatelj, ali je mišljenje mnogih stručnjaka da je naša funkcionalna pismenost izuzetno slaba. To potvrđuju i međunarodne statistike prema kojima je Srbija u samm vrhu lestvice. Razlog se traži u postojećem obrazovnom sistemu koji je takav kakav je. Đaci, uglavnom, bubaju i recituju lekcije, ali ih ne razumeju. To su potvrdili i dosadašnji PISA testovi na kojima se vrši ovakva provera.

I tako, do novog popisa koji će nam saopštiti kuda se krećemo. Ako nas bude…

I mala napomena: 8. septembar je dan pismenosti.