Odnos prema bezbednosti saobraćaja – rezultati međunarodnog istraživanja

Učesnici u saobraćaju iz Republike Srbije su bili deo međunarodnog istraživanja. Ispitivani su stavovi o bezbednosti saobraćaja, u kom je učestovalo 39 država sa 5 kontinenata. Rezultate i zaključke nam je prenela Agencija za bezbdnost saobraćaja. Zahvaljujući tome, moguće je porediti stanje u Srbiji sa drugima. To poređenje je važno kako bismo doneli zaključke o slabostima našeg sistema i pre događanja samih saobraćajnih nezgoda. Isto istraživanje je sprovedeno i 2018. godine, pa je na osnovu toga moguće proceniti koliko smo kao nacija promenili stavove i navike u saobraćaju.

Osim toga, jedan od ciljeva Strategije bezbednosti saobraćaja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. godine je da nam znanje, stavovi i ponašanje učesnika u saobraćaju budu na nivou vodećih zemalja Evrope u oblasti bezbednosti saobraćaja. To govori o spremnosti institucija u Srbiji da ono što rade porede sa drugima i da od drugih budemo bolji. Iz tog razloga je Agencija za bezbednost saobraćaja pažljivo analizirala podatke i pripremila izveštaje o tome, koji moraju biti vodilja za planiranje aktivnosti usmerenih ka unapređenju bezbednosti saobraćaja.

Ključni rezultati

Ovo su ključni rezultati:

• Osećaj bezbednosti ispitanika u Srbiji je 2023. godine povećan u svim vidovima (načinima) kretanja. Izuzetak je javni prevoz, u odnosu na 2018. godinu,
• Svaki šesti ispitanik priznaje da je vozio nakon što je pio alkohol (bez obzira na količinu). To je nešto više od evropskog proseka, ali ohrabruje što je to manje nego 2018. godine. Tada je to svaki peti ispitanik radio (svaki sedmi u EU),
• Najveća razlika u odnosu na evropski prosek je u tome što putnici u Srbiji na zadnjem sedištu značajno manje koriste sigurnosni pojas, (u Srbiji oko 69% je priznalo da nije koristilo pojas pozadi, dok u EU 32%),
• Nultu toleranciju alkohola („nula promila“) za vozače sa probnom vozačkom dozvolom podržava 92% ispitanika u Srbiji. Isti predlog, koji bi se odnosio na sve vozače motornih vozila podržava 75% ispitanika. Ove vrednosti su veće u odnosu na evropski prosek,
• Obaveznu upotrebu zaštitne kacige za bicikliste podržava 55% ispitanika, što je manje u odnosu na evropski prosek (65%),
• Vožnja električnih trotineta (lakih električnih vozila) je duplo manje zastupljena u Srbiji nego što je prosek evropskih država koje su učestovale u istraživanju. Naime, jedan od 10 ispitanika u Srbiji kaže da je vozio električni trotinet u poslednjih godinu dana, dok je evropski prosek 2 od 10 ispitanika,
• U Republici Srbiji je izraženija uloga policije i njenog rada, u odnosu na evropski prosek. Jer, 4 od 10 ispitanika kaže da je velika verovatnoća da će ga policija kontrolisati za upotrebu sigurnosnog pojasa i poštovanje ograničenja brzine,
• Manji procenat učesnika u saobraćaju iz Srbije ocenjuje putnu infrastrukturu kao bezbednu, nego što je to evropski prosek. Posebno je izraženo kod pešaka i biciklista,
• Problem vožnje pod uticajem umora je manje izražen u Srbiji. Tek 14,7% ispitanika priznaje da je bar jednom bilo umorno za vreme vožnje, u odnosu na evropski prosek (18,4%). To može biti zasluga i prepoznatljive kampanje „Vozi odmoran“, koja se već godinama sprovodi u Srbiji.

Ovi rezultati međunarodnog istraživanja pokazuju mnogo od naših navika u saobraćaju. Treba ih iskoristiti na pravi način.