Paradajz – rajska biljka u problemima

U mnogim narodima paradajz je dobio ime izvedeno od reči koje u prevodu znače raj, rajski, ili slično. Razlog tome je što paradajz pripada familiji biljaka Solanaceae koja je pre par stotina godina bila na jako zlom glasu. Biljke iz te familije su bogate otrovnim alkaloidima (to su, npr. krompir, velebilje, tatula, bunika, duvan,…) koji su dovoljno jaki da i u malim količinama ugroze život coveka, čak i da izazovu smrt. Zato se dugo verovalo da je i paradajz taj koji direktno vodi u smrt, tj. raj, pa se nazivao rajčicom, rajskom biljkom. Ubrzo nakon otkrića i uverenja da se sme jesti, on je počeo da se sve više i više proizvodi. I dan danas se površine pod paradajzom iz godine u godinu povećavaju svuda u svetu.

Ali, ova rajska biljka i oni koji je proizvode u Srbiji doživljavaju probleme… Dobri poznavaoci prilika kažu da je uvoz poljoprivrednih proizvoda i dalje je jedan od osnovnih problema srpskih poljoprivrednika. To svi vidimo i sada kada se u javnosti podigla buka oko velikoprodajne cene paradajza.

Šta kažu proizvođači?

Kako kažu proizvodjači ovog povrća, na veliko se paradajz prodaje po svega 5 do 10 dinara, a u piljarama i na pijacama, gde je mnogo nakupaca, a malo proizvodjača koji svoju robu neposredno prodaju potrošačima, cena ide do neverovatnih 100 do 150 dinara. Po rečima poljoprivrednika, cena kojom bi oni bili zadovoljni je oko 50 do 60 dinara. Sa takvom cifrom mogu da pokriju troškove i nešto zarade za uloženi rad.

Glavni konkurenti domaćem paradajzu su Albanija i Turska. Čitava ta situacija nagnala je mnoge od poljoprivrednika da pre pra dana svoju robu u Leskovcu dele besplatno ili uz apel da se novac donira u humanitarne svrhe. Zabeležene su velike gužve, pre svega medju penzionerima koji su želeli da dodju do nekog kilograma ovog besplatnog povrća.

U piljarama u Kruševcu ovih dana cena domaćeg paradajza po kilogramu ide od 80 do 100 dinara. Kako su nam rekli neki od ovdašnjih prodavaca, oni ga od proizvodjača otkupljuju na veliko po 40 dinara. S druge strane, kako kažu, onaj paradajz koji piljari na veliko kupuju za 5 dinara, sitan je i lošeg kvaliteta, pa se u radnjama prodaje za 10 dinara. Time oni opvrgavaju priču o svojim enormnim zaradama.

Kako do rešenja?

Na tu temu razgovarali smo i sa nekoliko velikih poljoprivrednih proizvodjača iz našeg kraja. Oni kažu da paradajz prodaju po ceni od 200 do 300 dinara za gajbu koja sadrži oko 12 do 13 kilograma. Račun kaže da je to od 15 do 25 dinara po kilogramu povrća. Tom cenom proizvođači ne mogu nikako da budu zadovoljni. Takva cena ne pokriva ni osnovne troškove, a zbog uvoza i potražnja je mala. Tako veliki deo roda ostaje neprodat i propadne. Naglašavaju da bi nekih 70 dinara bila cena kojom bi mogli da pokriju troškove i nešto zarade. Međutim, teško da će se to desiti ove sezone.

Sastanak sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede održan je u četvrtak u Leskovcu. Proizvodjačima paradajza obećan je rast cena, na bar 35 dinara na veliko, ali i povećanje izvoza. Time su, za sada, poljoprivrednici umireni i odustali su od daljih protesta. Ali, sve ovo nije sistemsko rešenje za srpsku poljoprivredu koje je neophodno u mnogim granama proizvodnje, od povrća i voća, preko ratarskih jultura, do stočarstva i živinarstva.