Pomešani lončići…

Pomešani lončići, to je jedino što se može reći posle današnje konferencije za medije u kruševačkoj Toplani. Na njoj su govorili i zaposleni u Gradskoj toplani. Ogorčeni su, kako kažu, zbog kampanje koja se protiv ove ustanove vodi na društvenim mrežama. Sa druge strane, Kruševljani su i više nego ogorčeni, jer im je hladno čitave zime.

Ostavka koju je direktor Toplane podneo pre desetak dana dostavljena je i osnivaču, Gradu Kruševcu.

„Nakon svega morali smo da obavimo razgovore sa radnicima koji ulažu nadljudske napore da čitav sistem funkcioniše. Samo u subotu imali smo četiri intervencije, jer nam je u isto vreme procureo kotao, deponija sa ugljem bila poplavljena, pukla cev, a bunker poplavljen. Radnici su ručno izvlačili vodu“, kaže Azdejković.

Ja sam, nekako, mislio da neko kad ide na posao, on tamo radi i rešava probleme koji se javljaju tokom rada. Kod obućara ne dolaze nove cipele, već stare koje treba popravljati. Tako i u Toplani, ili bilo kojoj drugoj firmi, kad se desi problem treba ga rešavati. Jer, zaboga, to je posao za koji su plaćeni! Ako curi – zakrpiš. Ako je poplavljeno – ispumpaš. Ako ne možeš, ideš kući, jer sigurno postoji neko ko može. A pitanje koliko sve to može da košta dovodi do onog pravog pitanja: o opravdanosti postojanja firme.

O društvenim mrežama

Azdejković kaže da Gradska toplana trenutno na deponiji ima 12.000 tona uglja i da će privesti sezonu kraju uprkos slaboj naplati i kampanji koja se, preko društvenih mreža, vodi protiv ovog javnog preduzeća.

„Nikad manje para nismo dobijali od građana! U decembru smo korisnicima fakturisali 36 miliona, a naplatili samo 18,9 miliona što ugrožava poslovanje. Napadaju nas jer smo prošle godine građanima oprostili dva miliona dinara, a zaboravljaju da smo 2012. godine oprostili skoro 19 miliona dinara, jer je ta grejna sezona bila baš loša. Najviše nas napadaju ljudi koji duguju od 100.000 do 400.000 dinara ili oni koji su od najbližeg radijatora udaljeni 10 kilometra i nisu naši korisnici. Oni građanima čine lošu uslugu savetujući ih da ne plaćaju grejanje, jer misle da će time steći političke poene“, naglasio je na konferenciji za novinare Azdejković.

I ova izjava, po ko zna koji put, samo potvrđuje koliko je politika uključena u rad javnih preduzeća. A to je i osnovni razlog za njihovo funkcionisanje. Jer, partijsko zapošljavanje „stručnjaka“ i postavljanje direktora po ko zna kakvim „linijama“ na kraju kao rezultat uvek da ogroman problem.

Azdejković se, ponovo, osvrnuo i na stanje koje je zatekao u Gradskoj toplani 2012. godine.

„Dug Toplane je 2009. godine iznosio 314 miliona dinara, a 2012. godine 823 miliona. To znači da je svake godine pravljen dug od 150 miliona dinara. Kada smo došli gubitak u mreži je iznosio 900 kubika vode dnevno, a sada je 150 kubika. Kupili su kotao snage 4,5 megavata koji je plaćen kao da ima devet megavata. Obaveze prema Srbijagasu su iznosile 180 miliona dinara, a sada dugujemo samo 1,5 miliona“, podsetio je Azdejković.

Ovaj deo izjave bi, verovatno, trebalo da znači kako Toplana, u stvari, odlično radi. Ali, nije tako. Toplana će raditi dobro kad u gradu bude toplo. I to je sve što je potrebno građanima. A interni problemi firme su baš to – interni. I pored toga što je u pitanju javno preduzeće.

BIA i grejanje

Radnik Gradske toplane Dragiša Đorđević kazao je da zaposlenima u ovom preduzeću puno znači poseta Bratislava Gašića, direktora BIA, koji ih je obišao u nedelju.

„Poseta Gašića je za nas velika pomoć i moralna podrška. Obećali smo mu da ćemo uložiti maksimalne napore da završimo grejnu sezonu, a on nam je ulio poverenje u opstanak firme“, rekao je Đorđević.

I opet politika u čitavoj priči. Vrlo je nejasna potreba da direktor BIA poseti Toplanu. Ali, i to ima svoje opravdanje kad  se čitava priča sagleda kroz politiku. A ako se ona isključi iz priče, firma bi poslovala potpuno na drugim osnovama. Ili bi propala, ako nema opravdanja za njeno postojanje. Ovako, ne valja ni u kom slučaju.

Čulo se još jednom da Gradska toplana greje oko 9.000 stanova i održava toplovodnu mrežu dugu 44 kilometra.

„Kruševac i dalje ima najjeftinije grejanje u Srbiji. Tražili smo da se umesto plaćanja po kvadraturi prostora pređe na plaćanje po utrošenoj energiji. Podelili smo i duple račune, ali su građani bili protiv toga. Dolazili su kod nas da se bune, vršili pritisak na osnivača i na kraju smo odustali. Takvom odlukom Gradska toplana je izgubila najmanje 200 miliona dinara“, pojasnio je Dragan Azdejković.

Samo jedna promena je dovoljna da se reše mnogi problemi Toplane. A to je: da se omogući relativno normalan raskid ugovora nezadovoljnih korisnika i ovog preduzeća. Bez onih naknadnih plaćanja za cevi koje prolaze kroz stanove i „sekundarno grejanje“ od okolnih stanova. Tako bi se rešili „pomešani lončići“. Imamo primer iz neposredne blizine, iz Niša. Tamo je pokazano, a i sud je potvrdio, koliko su građani bili u pravu. Dakle, svi znamo sve, samo treba da se reši. Ovako ili onako.