Kako je Mija Mešinko nadmudrio Svetog Aranđela ‘Duševadnika’
Bio je pitomac Vojno – tehničkog zavoda „Obilićevo“, a drug iz klupe bio mu je narodni heroj Miloje Zakić. Posle Drugog svetskog rata Mija Mešinko je obavljao razne funkcije širom Srbije da bi 1956. godine bio postavljen za direktora HI „Župa“.
Pričaju da je jednom prilikom bio prilično bolestan. Ležao je na Internom odeljenju kruševačke Bolnice i lekari su govorili da je pri kraju. Još uvek je bio u zrelim godinama, niti mlad, niti star, ali medicinski stručnjaci su govorili da je gotovo nemoguće da iz Bolnice izađe živ.
Bilo je to vreme pune snage partijskih komiteta i sličnih institucija. Kada su lokalni funkcioneri čuli da je Mija Mešinko teško bolestan došli su da ga obiđu. Uglavnom partijski kadrovi. Miji zaista nije bilo dobro i nije pravio uobičajene štoseve i šale. Posle posete funkcioneri su porazgovarali sa lekarima koji su izneli svoju neveselu prognozu da Mešinko neće preživeti narednu noć.
Sutradan ujutro, odmah posle glavne vizite, gradske glavešine su se ponovo okupile u bolnici očekujući da Miju vide oplaćenog i hladnog. Ušavši u sobu, u kojoj su pored njega bila još dva pacijenta videše Miju kako sedi na krevetu i slatko jede pasulj!
Zbunjeni funkcioneri krenuše da se raspitaju kako je preživeo prethodnu noć i kako se tako brzo oporavio
– Ma, kakvi vaši lekari i medicinski stručnjaci. Ne znaju oni ništa! Eto sinoć, oko ponoći, dođe na vrata ove sobe Sveti Arhanđel Mihajlo, duševadnik, i lepo pita „Ko je od vas ovde Mija Mešinko? Došao sam da ga vodim – GORE! Vreme je!“
Ja ga pogledam i kažem „Eno, onaj onde, u krevetu do prozora“. Uze ga Mihajlo i odvede. Osta samo prazan krevet. A ja prežive! – objasnio je poznanicima, na svoj duhovit način, brzo ozdravljenje Mija Mešinko.