Nema više mesta za boeme

Prodajom poznate kafane „Lipov lad“ i rušenjem zgrade u kojoj su se decenijama okupljali boemi, ljubitelji dobre kapljice i zalogaja, Kruševac je ostao bez važnog simbola prošlosti. Danas u Lazarevom gradu ima puno restorana i kafića, ali ne i pravih, meraklijskih kafana. A nekada ih je bilo više od 30…

– Kad bi se pošlo iz Stare čaršije, prva je bila poznata kafana „Musa i Marko“. Preko puta Velike česme nalazila se kafana Dragog Obradovića. Sećam se da sam kao đak tamo viđao Nemce kako piju pivo. Dalje, ka gradu, bila je kafana „Solun“. Tamo je sada kineski lokal. Preko puta Načelstva kafanu su držala braća Babić. Iza je bilo veliko dvorište gde su seljaci donosili piće na prodaju. – priseća se Vlada Stojković, poznati kruševački advokat.

U „Topu“ su odsedale meraklije dok su u centru grada bile su kafane „Pariz“ i „Evropa“. To su bile najelitnije kafane. U letnjim danima popularna je bila letnja bašta u „Evropi“. Stolovi su se iznosili na sred ulice, a dotle je išao i korzo. Na mestu gde je sada Dom sindikata bila je čuvena kafana Dragog „Skakutke“. Neki se još uvek sećaju da su se u toj kafani služile lepe, kvalitetne rakije i salate koje idu uz rakiju.

Kafanu „Takovo“, u glavnoj gradskoj ulici, držali su braća Matejići. Kažu da je poznati mesar Hinić imao je običaj da kupi ćevape u fišeku, sedne ispred kafane „Takovo“ i lagano mezi, a prolaznike koji mu se ne dopadaju gađa ćevapima.

– „Stari Napredak“ je bio poznat po roštilju koji su pravili tetka Mira Belić i neki Majcan. Toliko su bili dobri da nisu uspevali da naprave dovoljno roštilja koliko se tražio i tu je uvek bila ogromna gužva. – priča Vlada Stojković.

Danas u Kruševcu praktično nema klasičnih kafana u kojima mogu da odsednu boemi i bekrije. A i njih je sve manje. Živadin Žujić kao konobar radi više od 30 godina, a najviše vremena proveo je u „Evropi“ i „Topu“.

– Danas više nema boema kakvi su postojali nekada. Mladi su u žurbi i nekom brzom fazonu. Popiju jedno pivo i idu dalje. Nekada su Dika Giga, Rigula, Žika Lukić, Voja Filipović, advokat Valjarević, pa trgovac Vučko koji je radio u „Tigru“, znali da ostanu do duboko u noć. – priča Žića.