Slobodan Nikolić poseduje veliku zbirku instrumenata za merenje i računanje

RARITETNI PRIMERCI SAKRIVENI OD OČIJU JAVNOSTI – Više od četiri decenije Slobodan Nikolić, mašinski inžinjer iz Kruševca, prikuplja stare instrumente za merenje, računanje i tehnička pomagala. U metalnim ormanima, iza stakla, pedantno sređeni mogu se videti davno zaboravljeni primerci teodolita, gramofona, fonografa, radio aparata, foto aparata, telefona i raznoraznih tehničkih uređaja. Ova jedinstvena zbirka nije dostupna široj javnost i u njoj mogu uživati samo Slobodanovi prijatelji i poznanici koje on, sa neskrivenim zadovoljstvom, provodi kroz svoj lični muzej tehnike.

Prve primerke za kolekciju Slobodan Nikolić je obezbedio pre više od 40 godina kada je došao do starih instrumenata za merenje električnog opterećenja i instrumenata za merenje vlažnosti vazduha sa konjskom dlakom. Sa strašću karakterističnom za kolekcionare objašnjava kako konjska dlaka menja dužinu sa promenom vlažnosti vazduha, te da se u optičkim instrumentima koristi kamilja dlaka.

– Oduvek me je interesovalo kako se nešto meri, pa sam počeo da prikupljam razne stare primerke. Skoro 90% instrumenata dobio sam na poklon. Na tržištu oni nemaju cenu. Magnetofon sa čeličnom žicom, napravljen 1935.godine, dobio sam od prijatelja mehaničara Žike Pejčića. U Beogradu je, pre skoro 35 godina, nekoj starijoj ženi popravljao veš mašinu, a ona mu je dala stari magnetofon sa žicom koji je godinama stajao u garaži. Inače, magnetofoni sa trakom počeli su da se proizvode tek 1946. godine. Voltmetar stariji od 100 godina poklonio mi je prijatelj iz Srbobrana. Turski dvogled iz doba srpskih ustanaka našao sam u Sarajevu, na Baš čaršiji, dok sam šetao sa porodicom. Igrom slučaja bio je u vlasništvu čoveka koji je služio vojsku u Kruševcu. –priča Slobodan Nikolić.

U svojoj kolekciji, koja je brižljivo sortirana po nameni instrumenata, Slobodan ima čitav niz već zaboravljenih uređaja. Pokazuje nam „vestinghausov“ telefonski aparat iz 1905. godine, pa nešto stariji primerak francuske proizvodnje iz 1927. godine, modele tipa „alo Požega“, „Vinstonov most“ za tačno merenje električnih veličina od pre 1900. godine. U vitirni se šepuri primerak jednog od prvih radio aparata marke „minerva“ napravljen u Beču 1910. godine, jedan od prvih strujomera na svetu koji je u Srbiju uvezen iz Engleske, fotoaparati stariji od 150 godina, teodoliti napravljeni u Italiji, džepni sat iz 1863. godine na najvijanje kurblom, sat SS oficira iz Drugog svetskog rata. Tu je i fonogram sa ogromnom trubom na kojem Slobodan prijateljima pušta ploču na 78 obrtaja „Tesno mi ga skroji nane“, jedan od prvenaca srpske diskografije od pre skoro 100 godina.

Svaki instrument i aparat imaju posebnu, zanimljivu priču o tome kako su dospeli u Slobodanove ruke.

– Radio aparat koji datira otprilike iz 1930. godine poklonio mi je partner iz prekomoravskog sela Konjuh. Dolazio je ovde poslom, video šta sve imam i setio se da u ajatu, ispod sena, među kokoškama, ima radio aparat. Trebalo mi je dva dana da ga očistim od prljavštine, ali je vredelo. Imam i uređaj za merenje električnih veličina marke Simens – Halcke. Ta firma ne postoji skoro 100 godina, ali je instrument ovde. Jeste pomalo primitivan, ali i vredan. Moguće je da je i čuveni Nikola Tesla radio na nekom od takvih uređaja. – objašnjava Slobodan Nikolić, dodajući da nema preciznu evidenciju koliko primeraka ima u zbirci.

Pre nekoliko godina Slobodanu je ponuđeno da deo svojih uređaja izloži u kruševačkoj Gimnaziji, na Sajmu tehnike, ali poziv nije prihvatio u strahu da mu učenici i posetioci ne oštete neki od primeraka. Pored instrumenata za merenje i tehničkih uređaja Slobodan Nikolić prikuplja i stara dokumenta i razglednice koji se odnose na Kruševac i Ribarsku Banju. Mnogi od dokumenata su originalni i jedinstveni, poput pisma načelnika Kruševca gradonačelniku Beograda iz 1850. godine ili razglednica sa kraja XIX veka. Takođe, ima i više od 5.000 godina stare primerke kamenog oruđa pronađenog u okolini Kruševca.

Slobodan je i autor desetak stručnih i knjiga iz oblasti istorije poput „Istorije srpskog pisma“.

Kao poklonik nauke, tehnike i tehničkih dostignuća, Slobodan je veliki poštovalac Nikole Tesle i zato je veoma ponosan na primerak fotografije na kojoj je čuveni naučnik snimljen u srpskoj narodnoj nošnji.

– Ova fotografija Nikole Tesle je original, a dobio sam je od porodice iz Beograda koja je bila daleki rođak porodice njegovih sestara. Slika je urađena kada je Tesla dolazio iz Amerike u Evropu da obiđe bolesnu majku, i verujem da je i on nikada nije video. Zanimljiva je, pre svega, zbog činjenice da je Tesla obučen u srpsku narodnu nošnju karakterističnu za drugu polovinu XIX veka. Ovom fotografijom se jasno potvrđuje njegov nacionalni identitet. – kaže Slobodan Nikolić, vlasnik neobičnog muzeja instrumenata za merenje i tehničkih uređaja.