Stari zanati – kazandžija Mitri
Sadašnji vlasnik Milan Mitri treća je generacije u porodici koja izrađuje leđne prskalice. Radnju je nasledio od svog oca Radovana kojem ju je, opet, u nasledstvo i amanet ostavio njegov otac i osnivač Milan.
– Deda je osnovao kazandžijsku radnju još 1920. Rođen je u Sevojnu kao Milan Tripković, a za ime radnje je uzeo početna slova imena i prezimena, i to nam je kasnije preraslo u prezime. Iz Užica je otišao u Valjevo, a odatle je početkom tridesetih godina prošlog veka došao u Kruševac. Takva su vremena bila. Išlo se tamo gde je bilo bolje za posao – priča Milan pokazujući dedino majstorsko pismo i diplomu.
Pronicljivi deda Milan je na vreme primetio da mu novi proizvod može doneti više posla od klasičnog kazandžijskog zanata.
– Prve leđne prskalice za voće stigle su u našu zemlju nakon Prvog svetskog rata iz Nemačke i Austrije, kao deo ratne reparacije, a deda je bio jedan od prvih koji je usvojio njihovu proizvodnju i počeo da ih izrađuje po nemačkom modelu. Otac Radovan je kasnije nastavio tradiciju – kaže Milan.
Mitrijeve leđne prskalice pre i nakon Drugog svetskog rata imale su skoro sva seoska domaćinstva, ne samo u kruševačkom kraju već i u mnogim drugim krajevima. Koristile su se za prskanje vinograda plavim kamenom, ali i za prskanje voća i povrća.
Pojavom novih tehnologija, smanjivala se i potražnja za ovim prskalicama.
– Interesovanje je sve manje. Manje je vinograda, a i sve je modernizovano. Za velike parcele sada se koriste traktorske prskalice. Kupci su uglavnom ljudi koji su navikli na rad sa ovim prskalicama, a dosta radim i servisiranje. Često se dešava da mi dođu ljudi sa prskalicom starom 50-60 godina, pa i više. Ima nekih koje je deda radio još pre Drugog svetskog rata – priča Milan dodajući da polako razmišlja da se preorijentiše na neku drugu delatnost, jer se od radnje teško živi.
Minijaturna prskalica
Leđne prskalice se prave od bakra, a Milan objašnjava da se neki delovi obrađuju ručno, a neki mašinski. Kako bi proširio delatnost, Milan Mitri prodaje i ikone u bakrotisku i sa setom se priseća vremena kada je Stara čaršija bila zanatski deo Kruševca sa limarskim, saračkim, krojačkim i drugim radnjama. Kao podsetnik na prethodne generacije u uglu radnje stoji poveća vitrina sa minijaturnom, bogato ukrašenom leđnom prskalicom i ibricima koje je nekada pravi osnivač radnje, deda Milan.