Promene propisa u Novoj godini

Sa nastupanjem Nove godine, zbog izmena propisa, nastupaju i neke promene važne za sve građane Srbije.

Dobra vest (koliko – toliko) je novi iznos minimalne cene rada. Ona je od 1. januara uvećana na 172,54 dinara (neto) po satu. Ovo je povećanje od 11,1% u odnosu na iznos koji je važio do kraja 2019. Posle ovog povećanja, minimalna mesečna zarada 2020. godine iznosiće prosečno 30.022 dinara. Minimalnu zaradu, kako seprocenjuje, u Srbiji prima oko 350.000 zaposlenih.

Od prvog dana 2020. godine stupili su na snagu novi zakoni i počinju da važe nova pravila. Zabranjuju se plastične kese, uvodi se novi kućni red u zgradama, izvršitelji uteruju dugove, legalizacija prelazi u nadležnost opština… Sve ovo su tek neke promene od mnogih koje se uvode.

Ono što nikome neće prijati je povećanje obavezne RTV pretplate. Na svim računima za struju, počevši od 1. januara, biće uvećan iznos koji se odnosi na TV pretplatu: sa 220 na 255 dinara.

Od Nove godine skuplja je lokalna komunalna taksa koja se plaća prilikom registracije vozila. Od ovoga su izuzeti samo autobusi i kombi-busevi. Iznose povećanja određuju jedinice lokalne samouprave. Promene će koštati…

Akciza na duvan je skuplja. Cigarete poskupljuju 10 dinara po paklici.

Najviše izmena kod paušalnog oporezivanja

Za one koji porez plaćaju paušalno važe promene i neka nova pravila. Izmenama u Zakonu o porezu na dohodak građana ukinute su grupe paušalaca. Takođe, proširen je spisak onih koji mogu da postanu paušalci. Za više od 115.000 paušalaca koliko ih otprilike ima izmene su brojne. Najvažnija je da će od 15. januara poreska rešenja dobijati unapred, elektronskim putem. Za pojedine će biti dodatnih olakšica. Od januara će paušalno moći da se oporezuju i auto-mehaničari, auto-limari i knjigovođe. Način oporezivanja menja se za 14 delatnosti. Među njima su taksisti, programeri, arhitekte i umetnici. Njima će se porez obračunavati po republičkom proseku. Frilenseri koji rade isključivo za stranog poslodavca koji nema predstavništvo u Srbiji, u zakonu su prepoznati kao osiguranici samostalnih delatnosti. To znači da oni moraju sami da podnesu prijavu i obračunavaju poreze i doprinose.

Izmene postoje i u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju. Promenjeno je više od polovine „zakona o izvršiteljima“. Za njega se tvrdi da je sada povoljniji za dužnike. Od početka 2020. godine uveden je postupak dobrovoljnog namirenja novčanih potraživanja pred javnim izvršiteljem. Suština je u tome da dužnik postigne sporazum sa poveriocem, uz posredovanje javnog izvršitelja, i to bez ulaženja u izvršni postupak, uz znatno manje troškove. Inicijativa mora da potekne od poverioca, a rok za sprovođenje ovog postupka je ograničen na 60 dana.

Od 1. januara je počela i primena novih odredbi Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO). Prema njima dužnik, vlasnik nepokretnosti, više neće moći da ostane bez stana zbog komunalnog duga manjeg od 5.000 evra u dinarskoj protivrednosti. Takođe, zakonskim izmenama predviđena je potpuna zaštita porodilja i dece. Od izvršenja su izuzeta sva primanja po osnovu zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodicama sa decom.