Rakijski kazani opet aktivni

Ovih dana su i u našem kraju počeli da se potpaljuju kazani za pečenje rakije. Većina seoskih dvorišta širi miris komine i „mlade“ rakije, a dim iz kazana se vidi na daleko. Lepo vreme i dosta sunca idu na ruku domaćinima. Vrenje voća, pre svega šljive, je delom završeno i na redu je destilacija.

Nije nikakva tajna da najveći deo roda šljiva u Srbiji na kraju završi u rakijskom kazanu. Upućeni u ovu problematiku tvrde da će ove jeseni i zime biti posebno zanimljivo ljubiteljima dobre šljivovice. Niska otkupna cena šljive na tržištu je većinu proizvođača opredelila da ovo voće pretoći u burad. Naime, otkupna cena se kretala oko osam dianara, što ni u kom slučaju ne može da zadovolji ni osnovne troškove voćarske proizvodnje.

Domaćini kažu da je ove godine šljiva prerodila, pa je neophodno kontrolisati sadržaj šećera u voću pre vrenje, i eventualno ga korigovati. Takođe, tvrde da nema velikih tajni u pečenju rakije, a da je kvalitet voća najvažniji parametar: ono što poteče na „lulu“ zavisi od kakvog voća se sprema. Inače, trenutno su na tržištu najcenjenije rakije je od divlje kruške i dunje, a razlog leži u malom randmanu. Naime, od ovog voća se dobije relativno malo pića po kazanu u odnosu na količinu prerađenog voća.

Ove godine je bilo mnogo šljiva, kažu „nema gde nije rodilo, biće vesela godina“. A pesimisti bi rekli „u Srbiji ne valja ni kad rodi, ni kad omane“.