Sloboda medija i dalje problem Srbije
Srbija za poslednjih godinu dana nije zabeležila napredak u oblasti slobode izražavanja. Taj nedostatak sve više je razlog za zabrinutost. Tako se navodi u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na evropskom putu koji je objavljen u Strazburu.
Kako dalje stoji, slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje su zabrinjavajući. Istrage i konačne presude su retke.
„Srpske vlasti moraju ažurnije da reaguju i javno osuđuju govor mržnje i pretnje protiv novinara. Zakonska regulativa u oblasti medija se još u potpunosti ne primenjuje. Zakonski propisi moraju da obezbede veću transparentnost vlasništva i finansiranja medija. Sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa mora se primenjivati striktno u skladu sa zakonskim okvirom. To zahteva transparentne i fer procedure bez uticaja državne administracije, naročito na lokalnom nivou“, dodaje se u izveštaju EK u delu posvećenom slobodi izražavanja.
Preporuke
Preporuke ističu da Srbija naročito treba da obezbedi okruženje u kojem je garantovana bezbednost novinara, primena medijskih zakona i jačanje regulatornog tela REM. Dalje, da usvoji novu strategiju razvoja javnog informisanja na transparentan način, i osigura adekvatno finansiranje javnih servisa.
U izveštaju se pominju i dalje nerešena tri ubistva novinara u periodu od 1999. do 2001. od kojih je za jedno sudski postupak u toku.
Kada je reč o jačanju uloge REM, Evropska komisija navodi da je neophodno omogućiti tom telu da reaguje na narušavanje programskih koncepata i sadržaja programa za koje su dobijene frekvencijske licence, tako što će im biti omogućeno da propisuju novčane kazne.
„REM je propustio da ukaže na nebalansirano izveštavanje medija tokom kampanje za predsedničke izbore“, navodi se još. Dodaje se da je govor mržnje i diskriminatorna terminologija često tolerisana u medijima i da su retki slučajevi da su nadležna regulatorna tela reagovala.
„Politički i ekonomski uticaji na medije rezultirali su široko rasprostranjenoj autocenzuri. Izjave visokih zvaničnika o radu istraživačkih novinara nisu bile pogodne za kreiranje atmosfere u kojoj se sloboda izražavanja može iskazati bez ometanja. Srpske vlasti moraju da obezbede aktivnu podršku nezavisnim telima, braniocima ljudskih prava i nezavisnim novinarima i brzo reaguju i javno osude govor mrežnje i pretnje“, piše u izveštaju Evropske komisije.
Prema navodima iz EU, postojeće finansiranje dva javna servisa je nedovoljno. Dodaju da privremeni model finansiranja koji je kombinacija pretplate, budžetskih dotiranja i komercijalnih prihoda ostavlja prostora za politički uticaj.
„Javni servis treba da bude više angažovan na otvaranju svog programa za pluralizam mišljenja i na promociji javnog dijaloga. Takođe mora se unaprediti informisanje na jezicima nacionalnih manjina, naročito na RTS“, ocenjuje se u izveštaju.
Veliki problemi su u pitanju. Svakodnevno ih osećamo svi mi koji živimo u Srbiji. Kako će vlasti odgovoriti na ove ocene – videćemo.
Čitav izveštaj na engleskom jeziku možete videti ovde .
