ŠTA MUČI NAŠE KOMŠIJE ROME?: Obrazovanje i zapošljavanje najveći problemi

Na stručnom skupu „Jačanje kapaciteta lokalnih medija za izveštavanje o Romima i Romkinjama“ Dalibor Nakić, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, govorio je o problemima sa kojima se suočava romska zajednica Srbije.

U ovom tekstu donosimo deo Nakićevog izlaganja koji se odnosi na obrazovanje i zapošljavanje Roma.

„Mi smo kao nacionalna manjina specifični po mnogo čemu i spadamo u osetljive društvene grupe. Živimo u svim delovima Srbije, od Preševa i Bujanovca pa do Subotice i najdisperzivnija smo nacionalna manjina. Problemi sa kojima se Romi suočavaju su egzistencijalne prirode jer veliki broj Roma živi ispod linije siromaštva, stepen obrazovanja Roma je izuzetno nizak, veoma mali broj Roma je zaposlen i žive u neuslovnim stambenim objektima a životni vek Roma je znatno kraći od republičkog proseka. Prema nekim statističkIm podacima prosečan životni vek Roma je 49 godina, dok je republički prosek 74 godine„, kaže Dalibor Nakić, dodajući da su Romi veoma često izloženi  različitim vidovima diskriminacije.

„Što se tiče problema oni su jasno definisani u strateškom dokumentu „Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine“. To je sveobuhvatan strateški dokument koji se bavi analizorm i merama koje treba preduzeti da bi se položaj Roma u Republici Srbiji unapredio, kako bi romska zajednica živela bolje.

Stategija je doneta 3. marta 2016. godine. U okviru strategije definisane su prioritetne oblasti, a to su obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, zdravstvena i socijalna zaštita. U svakoj ovoj oblasti su definisane i mere koje treba država da preduzme kako bi se problemi sa kojima se Romi suočavaju na neki način rešili„, objašnjava Dalibor Nakić i nastavlja.

„Glavni problem je, svakako, nizak obrazovni nivo romske zajednice u celini. Veoma često se dešava da i pored aktuelnog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, po kome je osnovno obrazovanje obavezno, mi još uvek imamo jedan broj romske dece koji je van obrazovnog sistema. Sa druge strane, veoma mali broj romske dece pohađa pripremni predškolski program iako je i on odnedavno po zakonu obavezan.

Deca koja ne pohađaju pripremni predškolski program kada dođu u prvi razred su u samom startu u zaostatku u odnosu na ostale učenike, teže prate nastavu i samim tim njihova postignuća kaskaju u odnosu na postignuća koja ostvaruju učenici iz većinske populacije. Iz tih razloga ona često gube motivaciju, pa se neretko dešava da napuštaju osnovnu školu, tako da je i ne završe. Velika je stopa osipanja romskih učenika iz obrazovnog sistema, a sa druge strane i ona romska deca koja završe osnovnu školu njihova postignuća, odnosno njihovo znanje je na veoma niskom nivou.

Problemi romske zajednice su veoma kompleksni i medjusobno se prožimaju, tako da je za njihovo reševanje potrebno je uključiti sve relevantne činioce i formirati jedan multisektorski tim.

Recimo, jedan prost primer: učenik ne dolazi u školu, ne prati nastavu. Ne dolazi u školu zato što je bolestan, razboleo se zato što živi u neuslovnim stambenim uslovima, roditelji su mu nezaposleni, nemaju sredstava da mu  kupe, recimo, kad prva kiša padne obuću. Više od polovine učenika ne dolazi u školu jer roditelji nemaju sredstva za podmirenje osnovnih potreba dece, od odeće, školskog pribora i svega onog što je potrebno jednom učeniku da normalno pohađa školu. S druge strane tu je veoma prisutna i diskriminacija. Često ih vršnjaci izbegavaju, ne druže se sa njima i sve to utiče da deca gube motivaciju i da kasnije napuštaju školovanje“, analizira stanje Dalibor Nakić, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.

Obrazovanje…

Obrazovanje je usko povezano sa zapošljavanjem. Zbog nezavršene škole konkurentnost Roma na tržištu rada je znatno slabija i kada nađu neki posao to su uglavnom poslovi koji su slabo plaćeni i nisu za stalno, najčešće sezonski poslovi.

„Kada je reč o zapošljavanju tu svakako treba reći i da čak i oni Romi koji uspeju da završe visoke škole veoma teško dolaze do posla. Svi znamo da su vremena teška, ali svakako da bi država trebalo da razmotri odredjene afirmativne mere i u oblasti zapošljavanja romske zajednice i to najpre mladih obrazovanih Roma koji su završili visoke škole kako bi oni sutradan bili primeri dobre prakse za ostalu decu, da se ostali Romi ugledaju na njih i shvate da je obrazovanje ključ koji otvara vrata nekoj srećnijoj i sigurnijoj budućnosti.

S druge strane, u mnogo u slučajeva se dešava da Romi završe visoke škole, dok ovi drugi Romi počinju da rade, sakupljaju sekundarne sirovine ili rade neke druge poslove i oni zaradjuju za život i onda kažu „Šta će mi škola. Ja zaradjujem, ja radim, a ti si završio fakultet i sediš kući ili radiš u prodavnici za 25-30.000 dinara, a ja odem i zaradim tu tvoju platu za pet dana“. Tako da se i time moramo pozabaviti“, dodaje Nakić.

Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine ističe i afirmativne mere koje država preduzima da olakša život Romima.

„To su, pre svega, afirmativne mere upisa romskih učenika u srednje škole. Romski učenici kada završe osmi razred na ukupan broj poena koji osvoje dobijaju još 30% u odnosu na razliku do 100 poena tako da ukoliko  ,recimo, imaju 80 poena ukupno i na prijemnom i na onom opštem uspehu od 5. do 8. razreda oni na to dobijaju još 30% na tu razliku do 100 poena, razlika je 20 poena, 30% od toga im se dodaje, tako da oni dobijaju još 6 poena. To im zaista puno znači da upišu željenu srednju školu i kada dete upiše školu koju je želelo ono ima mnogo veću motivaciju da je završi nego kada upiše školu za koju nema afiniteta i nešto što ga toliko i ne interesuje.

Izuzetno se dobro pokazala i mera stipendiranja romskih srednjoškolaca. U prošloj godini je podeljeno 1.207 stipendija romskim sednjoškolcima. Ove godine očekujemo najmanje 1.400 stipendija. To je sa ekonomskog aspekta jedan ogroman vid podrške ionako skromnim budžetima romskim porodica. Ako neko prima socijalnu pomoć od 15.000 dinara, a dobije stipendiju od 5.000 dinara to je 30% uvećanja njihovog kućnog budžeta.

Tu su i afirmativne mere upisa na visokoškolske ustanove. Fakulteti imaju kvotu 1% od ukupnog broja studenata da mogu da opredele za učenike romske nacionalnosti tako da  je to izuzetno značajno. Tako romski učenici dobijaju status finasiranja sa budžeta i to su odmah manji troškovi za njihove porodice. Samim tim oni mogu da upišu i željeni fakultet, a mogu da koriste i usluge studentskog doma, što im sve  olakšava da izdrže finasiranje školovanja a znamo da su u današnje vreme za školovanje potrebna značajna sredstva.

Obrazovanje je prepoznato kao najznačajnija oblast u kojoj treba delovati. Utisak je da se nivo obrazovanja romske populacije polako ali sigurno podiže. Naravno, to je proces koji se ne može preko noći promeniti, to je proces koji mora da traje, ali za sada ide u dobrom smeru“, zaključuje Dalibor Nakić, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.