Štrajk prosvetnih radnika u ponedeljak

Štrajk prosvetnih radnika počeće u ponedeljak. Tako najavljuju iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. Oni su doneli odluku da prvog radnog dana 02.09.2019. godine svi zaposleni članovi Unije SPRS, stupe u štrajk. On će biti praćen zahtevom Vladi Republike Srbije za hitnim nastavkom pregovora i stupanjem na snagu pravednih platnih razreda. To će, na kraju, popraviti položaj zaposlenih u obrazovanju. Tog dana, u školama časovi će biti skraćeni na 30 minuta.

Novinarima će se ispred Školske uprave Kruševac, Balkanska 63 u ponedeljak 02.09.2019. godine u 9 sati obratiti članovi Izvršnog odbora Unije Kruševac.

Povod za štrajk prosvetnih radnika je isti kao i za sve štrajkove posle velikog štrajka iz 2015. Naime, srpska Vlada još uvek nije ispunila ono što je prihvatila prilikom pregovora sa štrajkačima još tada. O tome piše Vladimir Adžić, rukovodilac Resora za finansije, analitiku i članstvo USPRS u sledećem tekstu koji prenosimo u celini.

SISTEM PLATA NA OSNOVU PLATNIH GRUPA I RAZREDA – PREVARA NA SRPSKI NAČIN

ŠTA SE HTELO?

Trenutno je sistem plata u javnom sektoru regulisan kroz više zakona, posebnih kolektivnih ugovora, pravilnika, uredbi i drugih pravnih akata.

Sistematizovano je više od 900 naziva radnih mesta, 520 koeficijenata, 200 raznih dodataka i čak 23 osnovice (cene rada), što je dovelo do ozbiljnih razlika u visini zarada za iste poslove u različitim delatnostima.

Cilj je bio da se po principu „Ista plata za iste ili približno iste poslove“, ponudi sistem kroz jedan zakon u kome bi vrste i nazivi poslova bili grupisani u znatno manje naziva, smanjio se broj koeficijenata, utvrdila jedinstvena cena rada i doneo pravni akt kojim bi se precizno definisali kriterijumi za napredovanje u službi.

ŠTA JE URAĐENO?

Donet je zakon kojim je javni sektor definisan, ali je potom u ponuđenoj matrici sveden na obrazovanje, zdravstvo, kulturu, socijalnu delatnost, turizam…koji ionako godinama važe za oblasti sa najnižim zaradama. Oni sa najvišim zaradama su izostavljeni: zakonodavna, sudska, izvršna vlast na svim nivoima, BIA, vojska, policija, mnogobrojne agencije, javna preduzeća i dr. Pitanje koje smo često postavljali, jeste, sa kim ćemo se usaglašavati u visini zarada?

Ovako nekompletan sistem (u evropskim zemljama uključeni su svi korisnici budžeta, od predsednika države do pomoćnih radnika) je samim tim i besmislen.

Ponuđena matrica sa koeficijentima uspostavlja odnos najniže i najviše zarade na 1:7,5 a ne 1:12, kada bi sistem važio za ceo javni sektor. To je čista demagogija jer se najvišim nosiocima vlasti određuju niske zarade (zarad zamajavanja javnosti), pa im se kroz članstvo u raznim upravnim odborima plate višestruko uvećavaju.

Ponuđeni deo sistema (nekompletan), sadrži, formalno, koeficijente za sva radna mesta generičkih zanimanja (poslovi za I – IV stepen stručnosti). Ona su van sistema jer im se zarade neće isplaćivati po Zakonu o platama, već će, kao i do sada, primati minimalac.Predložena osnovica (cena rada) je samo oko ½ minimalne zarade, a da bi sistem važio za sve, morala bi biti najmanje 90% od minimalne zarade za koju je predviđen koeficijent 1,11. To istovremeno znači da se odnosi između koeficijenata po platnim grupama koji su utvrđeni u matrici, nikada neće ostvariti jer je za to potrebno oko 40% više sredstava u budžetu za zarade, kojih nema, pa se i sama vlast ogradila rečima „da će se zakon primenjivati u skladu sa raspoloživim sredstvima u budžetu RS“.

Vlastodršci dalje tvrde da će narednih nekoliko godina (od primene Zakona) sporije rasti zarade na poslovima koji su preplaćeni, a brže na onima koji su potcenjeni, dok se sistem ne uravnoteži. Ovo je besmislica, jer sa utvrđenim koeficijentima i osnovicom u matrici to nije moguće i u suprotnosti je sa samim zakonom. Naime, dok minimalna cena raste u istom procentu kao i osnovica, nikada se neće uspostaviti odnosi utvrđeni za platne grupe i razrede (u matrici). Da bi se oni uspostavili, minimalna zarada bi u narednih desetak godina morala da raste znatno sporije od rasta osnovice.

Primera radi – plata profesora je u odnosu na pomoćnog radnika (u matrici) utvrđena na odnos 1:3,02, dok je ona danas 1:1,97 i ako se minimalna zarada bude povećavala više od osnovice u platnim razredima, odnos će još padati!

Kako je država već dogovorila sa sindikatima da 2021.godine minimalna zarada bude na nivou minimalne potrošačke korpe, za kojom zaostaje oko 30%, sledi da minimalna zarada u 2020. i 2021. mora da raste po 15% . Osnovica bi morala rasti iznad toga, što se sasvim sigurno neće desiti.

Država je nesumljivo svesna ovih činjenica i nije spremna da prizna da je u pitanju obmana naše i šire javnosti, te da se (kao) nešto radi na rešavanju ovog ozbiljnog pitanja… Stoga se stalnim odlaganjem primene Zakona (već treći put), samo „kupuje vreme“. Posle izbora manje boli saopštiti istinu.

Najnovije odlaganje za 1.jul 2020.godine, nije iznenađenje za Uniju sindikata prosvetnih radnika Srbije, naprotiv, sigurni smo da će uslediti nova pomeranja datuma do u nedogled. Do 1. jula 2020.godine, neće biti formirana ni nova Vlada RS, Skupština RS, niti donet budžet za 2021. godinu! Sve bi to bilo neophodno, ako je vlast ozbiljna u svojoj nameri, a nije!

Čak i da sve ove okolnosti budu mnogo povoljnije, poznato je da je za narednu godinu bila projektovana cena rada (osnovica) nešto preko 14.000 dinara. Jasno je da sa nagoveštenim povećanjem za 2020. godinu ona neće biti veća od 15 -16.000 dinara, što će u odnosu na najavljenu minimalnu zaradu biti i dalje oko 50% umesto 90% minimalne zarade da bi sistem plata bio primenjen, a time i odnos zarada zaposlenih sa I:IV:VII stepenu stručnosti bude kao u ponuđenoj matrici 1:2:3.

Kada se svemu doda i da su u matrici nekim poslovima već uz platnu grupu dodati i platni razredi kao zamena za postojeće dodatke, a da nije donet pravni akt kojim se precizno razrađuju kriterijumi za napredovanje kroz platne razrede, primena zakona je još neizvesnija.

Sve ovo ukazuje da ni država ni nadležna ministarstva, niti znaju niti umeju da reše ovaj problem. Oni, istina, uspešno troše ogromna sredstva za projekat platnih grupa i razreda, svesni da je neizvodljiv. Vlast ovde ima druge prioritete, u kojima su obrazovanje, zdravstvo i kultura zakucane na dnu lestvice.

Prosvetni radnici će, još jednom, iskoristiti početak školske godine kao priliku da skrenu pažnju javnosti na svoje probleme. Oni su i problemi ostalih iz javnog sektora. U svemu tome, do sada, nisu imali većeg uspeha.