STUDENTI I NJIHOVE DILEME: Priče o obrazovanju i budućnosti

Studije, kao i život nakon njih, često nisu onakvi kakvim ih mladi ljudi zamišljaju dok se upisuju na fakultet.

Ovo su priče troje studenata sa Filozofskog fakulteta u Nišu – Andrijane Adamović, Milice Petrović i Aleksa Đurđevića – koji su prošli kroz izazove sa kojima se mnogi studenti suočavaju. Svaka od njihovih priča nosi drugačiji pogled na obrazovni sistem, ali i na tržište rada koje ih čeka.

Potraga za pravim pozivom

Andrijana Adamović iz Zaječara, upisala je novinarstvo, verujući da je to uzbudljiv i izazovan put. Po završetku studija, diplomirala je u roku, ali, kako kaže, suočila se sa problemom koji mnogi diplomirani studenti prepoznaju – nedostatkom iskustva. Iako je pokušala da nađe posao u svojoj struci, brzo je shvatila da nije njeno mesto. Iako je očekivala da će se baviti novinarstvom, to je nije ispunjavalo.

„Studije su bile interesantne, ali posao u novinarstvu nije bio moj poziv“, priznaje Andrijana. „Nisam se osećala frustrirano jer nisam našla posao u struci. Naprotiv, shvatila sam da to jednostavno nije moj put.“

Danas, kada razmatra svoje studije, dodaje da nije sigurna koliko su joj te studije bile korisne u smislu tržišta rada. Smatra da bi bilo korisno da studenti, već tokom studija, počnu razmišljati o mogućnostima za sticanje iskustva.

„Mislim da fakultet često počinjemo premladi i nismo sigurni šta želimo da radimo. Možda bi bilo korisno da tokom studija više razmišljamo o stvarnim mogućnostima na tržištu rada“, kaže ona, dodajući da bi rad u struci možda i bio drugačiji, da su joj bile date konkretne smernice. Sada je njen cilj  da nađe posao van novinarstva, koji bi joj omogućio stabilan život, a da pritom bude manje stresan.

Miličina borba: Kada diploma nije dovoljna

Milica Petrović iz sela Kamenica kod Aleksinca studirala je sociologiju na istom fakultetu. Iako je u početku bila entuzijastična, vrlo brzo je shvatila da diploma više nije dovoljna za zapošljavanje. Po njenim rečima, diploma se danas često smatra samo ukrasom, dok se stvarno iskustvo, koje fakultet ne nudi, traži na svakom koraku.

„Diploma nije dovoljna. Ljudi sa diplomama rade u trafici, kafićima, ili se bave nekim poslovima koji nemaju veze sa njihovim obrazovanjem. Taj papir, koji je dugo vremena bio simbol uspeha, sada je samo deo dekoracije“, ističe ona. Ovaj sistem koji, kako kaže, više favorizuje veze nego stvarnu vrednost znanja, duboko je razočarao Milicu, zbog čega je donela tešku odluku da napusti fakultet.

Na sve to, dodaje da nije imala tu privilegiju da se oslanja na roditeljsku pomoć. Samostalno je plaćala sve troškove – kiriju, hranu, račune, a sve to je stvaralo ozbiljan psihički i fizički pritisak. „Ponekad nisam znala šta ću od sebe od stresa, napadi panike su postajali sve učestaliji“, priznaje Milica.

Na kraju je napustila fakultet, ali ne žali zbog toga.

„Nisam našla posao iz snova, ali odmah sam počela da radim. Iako nije bilo lako, praktično znanje je ono što je na kraju vredno“, dodaje ona.

Za nju, ključ je u upornosti i tome da se stalno traži bolje, jer je u današnjem sistemu praktično iskustvo mnogo važnije od diplome.

Aleksina priča: Sve je sa razlogom

Aleksa Đurđević iz Aleksinca, mladi student koji je na pragu završetka osnovnih studija na studijskom programu Ruski jezik i književnost, kaže da je u početku bio nesiguran u vezi sa svojim izborom studija. Međutim, danas je siguran da je njegova odluka bila ispravna, jer su mu studije otvorile potpuno novi svet.

„Studije su vrlo interesantne jer ne samo da se nauči jezik, već se duboko ulazi u rusku kulturu i tradiciju“, kaže on. Iako je imao svoje dileme tokom studiranja, priznaje da su mu roditelji pomogli da nađe svoj put. Mada nije imao ozbiljnijih finansijskih problema, smatra da bi bilo korisno da je tokom studija radio neki dodatni posao.

Veruje da je stekao mnogo tokom studija, Aleksa smatra da je tržište rada u Srbiji veoma izazovno. „U društvu gde se znanja slabo ceni, teško je naći posao, a i plaćen je vrlo loše“, ističe on. Na pitanje da li bi ostao u Srbiji ili otišao u inostranstvo, kaže: „Ako se ništa ne menja, sigurno bih otišao da tražim bolje šanse negde drugde.“

Alekse ističe da je teško naći posao u svojoj struci, i to je problem s kojim se mnogi mladi suočavaju. „Ima posla van struke, ali to svakako nije cilj za nekog ko je školovan za nešto drugo“, objašnjava on.

Kako dalje?

Ove tri priče su samo delić onoga sa čime se suočavaju mnogi mladi ljudi koji završavaju fakultet u Srbiji. Iako svaka od njih nosi različite izazove, svi studenti se suočavaju sa istim problemima – teškoćama u zapošljavanju, stresom zbog neizvesne budućnosti i svakodnevnim borbama za bolje životne uslove. S druge strane, važno je razumeti da uprkos svim poteškoćama, svaka od njih nosi i poruku nade: potrebno je verovati u svoj put, biti uporan i ne odustajati od svojih ciljeva. Bez obzira da li su teži dani pred njima ili ne, ovi studenti su dokaz da upornost i rad uvek donose rezultate.

Izvor: KruševacPRESS