Tužni skupovi „bivših“
Sećate li se nekadašnjih kruševačkih „privrednih giganata“? Ako se, kojim slučajem, i ne sećate, danas su bivši radnici Industrije mašina i komponenata „14. oktobar“ u stečaju pokušali da podsete na to. Oni su se okupili u Domu sindikata „očekujući odgovor nadležnih institucija“ na pitanje kada će i na koji način moći da naplate dvogodišnje zarade, koje im je preduzeće ostalo dužno. Iz Inicijativnog odbora bivših radnika „14.oktobra“ rečeno je novinarima da 1.558 radnika traži isplatu zarade za 2013. i 2014. godinu, u ukupnom iznosu od milijardu dinara.
„Očekujemo da država namiri naša potraživanja, sve do stečaja firma je bila u vlasništvu države“, rekao je predstavnik Inicijativnog odbora Milorad Jovanović.
I dok su ukupna potraživanja poverilaca prema „14. oktobru“ vredna 13,6 milijardi dinara, celokupna imovina firme je čak četiri puta nuđena na prodaju, ali nije bilo kupaca.
Bivšim „oktobarcima“ su se danas na protestu pridružili i bivši radnici iz još nekoliko nekadašnjih kruševačkih društvenih preduzeća koja su otišla u stečaj. Ukupno se okupilo oko 400 ljudi. Svi ti nekadašnji radnici imaju problem naplate svojih potraživanja. Danas je dogovoreno da se sutra sastanu u kruševačkom Samostalnom sindikatu kako bi formulisali konkretne zahteve i uputili ih, opet, nadležnim institucijama.
Kruševački Samostalni sindikat ceni da oko tri hiljade radnika u gradu od propalih društvenih preduzeća potražuje zaostale zarade. Inače, tokom prethodne dve godine stečaj je uveden u šest (od ukupno osam) društvenih firmi koje su bile u postupku restrukturiranja, i do ovog trenutka je prodata jedino HI „Župa“.
Ovo „podsećanje“ nadležnih i javnosti od strane bivših radnika ja apsolutno legitimno – duguju im se pare. Sa druge strane, efekti svega ovoga su predvidivi: nema ništa od svega, ili ako bude ičega, biće to tek radi zadovoljenja forme. Ko ne veruje može da pita nesrećne radnike još jedne nekadašnje uspešne firme, GP Jastrebac, koji, čak i posle dobijanja spora u Strazburu ne uspevaju da naplate sva potraživanja. Sa obzirom na dužinu stečaja te firme, male su šanse da ozbiljniji broj njenih bivših radnika živi dočekaju pravdu. A za legalna sredstva, dalje od Strazbura ne postoji…
I sama organizacija ovakvih okupljanja je, bar tako ja mislim, potpuno pogrešna. Kome će se žaliti? Onima koji su ih i doveli do sadašnjeg stanja (svejedno da li su to neki „crveni“, „žuti“ ili „šareni“ – kako god se sada zvali, ista je to ekipa)? Okasneli radnički sindikalizam Kruševca debelo je zaostao za mafijaškim i političkim sindikalizmom i zato, opet samo moj stav, nema baš nikakve šanse za bilo kakav ozbiljniji rezultat.
Dalje, mediji prenose kako je ovo danas bio „protest“. Mislim da nije tako. Protest sa sobom mora da nosi i neku novu energiju, neku vodeću ideju, da ima glavu i rep, i (najvažnije) da ima smislen plan koji može da dovede do cilja. Ništa od toga ovde nije viđeno danas i to je razlog za mišljenje da je sve ovo samo „prazna puška“. Na žalost.
