Vreme izolacije i mogućnosti za digitalnu šetnju
Pandemija je donela nove rekorde u više oblasti. U prvim mesecima 2020. su oboreni svi rekordi u protoku informacija na Internetu. Različite digitalne platforme koje su i do tada bile neizostavni deo naše svakodnevice tokom pandemije koronavirusa postale su nezamenjivo sredstvo komunikacije, sredstvo za učenje i za rad. Svi smo pratili dešavanja u različitim zemljama i njihovu reakciju na novonastalu situaciju. Italijanski kvartovi, kineske bonice, kraljevski dvorovi, muzeji, pozorišta širom sveta – sve to smo mogli da vidimo ne pomerajući se iz svojih stanova.
Digitalizacija različitih segmenata ljudskog društva, od školstva, preko administracije do onlajn kupovine odeće i namirnica, počela je odmah kada i razvoj računarskih tehnologija. U nekim redovnim uslovima ovaj proces je zavisio od finansijskih uslova, političke volje i sporih birokratskih procedura. Ipak, obaveza fizičkog distanciranja tokom pandemije ubrzala je i unapredila neke od digitalnih alata. Tako su se ubrzo pojavile različite grupe na društvenm mrežama koje su se bavile informacijama o koroni u Srbiji i u svetu. Ovo je omogućilo da svi zainteresovani saznaju najvažnije informacije vezane za zdravlje i situaciju oko virusa. Međusobna interakcija članova grupa obezbedila je potpuniju sliku o dešavanjima i omogućila da se određene informacije provere.
Doba pandemije je donelo i punu primenu digitalne škole i onlajn obrazovanja. Do tada su o Internetu đaci učili u školi, a sada su bili u prilici da direktno uče putem Interneta, jer su školu pohađali onlajn. Zadatke su dobijal i slali e-poštom, a svoje nastavnike viđali na ekranima računara umesto u učionicama. I pored toga što Internet nije novina za većinu školaraca, onlajn škola je bila izuzetno važna lekcija o raznovrsnim načinima primene svetske mreže van domena zabave i društvenih mreža. Najmlađi su svojim rođenjem već Internet generacija, i njima je bilo, verovatno, najlakše da savladaju osnove digitalne pismenosti. U problemu su bili stariji…
Kako bi poljoprivrednici mogli da obrađuju svoja imanja, neophodno je bilo da imaju dozvolu za kretanje od Ministarstva poljoprivrede. Do te dozvole se dolazilo popunjavanjem onlajn formulara, a potvrda je do njih stizala mejlom. Tako je računar postao jedina opcija i za one koji ga do tog trenutka možda nikada nisu koristili. Iz Ministarstva kažu da im je stizalo na hiljade zahteva za dozvolu. Rekord je 12 pristiglih zahteva u jednoj sekundi! Plasman poljoprivrednih proizvoda do kupca je, takođe, išao preko digitalnih platformi i alata. Onlajn pijace su počele da rade aktivno i povezale lupce i prodavce poljoprivrednih proizvoda. Svi veći gradovi u Srbiji su dobili ovakvu pijacu tokom perioda izolacije.
Koronavirus je pokrenula mnogo toga na Internetu. Digitalni svet je na očigled svih nas ubrzano rastao i razvijao se. Svakog dana su se pojavljivale nove mogućnosti o kojima se pre svega ovoga nije mnogo razmišljalo. Počelo se sa onlajn venčanjima (u državama koje su to dozvolile), putem video poziva za matičara i popunjavanjem onlajn formulara. Počelo se i sa suđenjima putem Interneta, čak i u Srbiji. I pored toga što su se javili neki stručnjaci sa mišljenjem da to nije po zakonu i da je protiv Ustava, sve ovo je pokazalo da se do ostvarivanja svojih prava može doći i bez ličnog prisustva.
Pandemija je donela i globalu kampanju #stayathome. Ona je ljudima olakšala izolaciju i otvorila virtuelna vrata popularnih kulturnih institucija. Doprineli su i najpoznatiji umetnici i zabavljači. Pandemija je obrisala neke socijalne razlike i izjednačila nas na više načina. Do najpoznatijih kulturnih vrednosti moglo se i bez avionske karte i skupih ulaznica. Preko Interneta se moglo do Luvra, Ermitaža ili muzeja Prado. Moglo se na koncert Andrea Bočelija iz katedrale u Milanu. Zainteresovani su mogli da vide mnogobrojne predstave i nastupe muzičara. I u ovome su učestvovale „domaće snage“. Mnogi naši umetnici su pokazali da su dovoljni oni i njihova publika.
Korona je u blagoj recesiji, ali nikada se ne može sa sigurnošću otpisati. Dosadašnja iskustva nam kažu da i u vreme izolacije Internet može da omogući mnogo kulturnih sadržaja, ali i neke druge usluge. Na prvom velikom testu Internet je pokazao odlične rezultate. Kad nije moglo drugačije, moglo je digitalno! To je razlog zašto svako od nas treba da se dalje usavršava u oblasti savremenih medija i medijske pismenosti. Jer, očigledno je, bez toga se nikako ne može.
