Zašto samo Beograd ?
Beograd je glavni grad Srbije. Ali, kao da nismo u istoj zemlji. Ljudi žive i u drugim gradovima, samo nemaju ista prava i mogućnosti kao u prestonici. Najsvežiji primer su vaučeri u vrednosti od 6.000 dinara za decu, mlade i sve zaposlene u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama. Nije važno gde se vaučeri mogu iskoristiti i druge tehnikalije oko toga. Važno je da to važi samo u Beogradu. Ostatak Srbije kao da ne postoji.
Zato je zanimljiv primer iz Leskovca. Tamo je Grupa građana „Za Leskovac zajedno“ koja u gradskoj skupštini Leskovca ima odborničku grupu podnela predlog skupštini da se novčana pomoć podeli i svoj deci sa teritorije Leskovca. Pod istim uslovima kao za decu u Beogradu.
Tako nešto se u Kruševcu ne može desiti ni u kom slučaju. Jer, u 70-članoj gradskoj skupštini postoje tri odborničke grupe (na strani vlasti) i 9 odbornika koji ne pripadaju odborničkim grupama. Stoga ne postoji ni promil mogućnosti da neko podnese takav zahtev ili predlog kruševačkoj skupštini.
Očigledno je da ne moramo mnogo da tragamo za uzrocima rezultata poslednjeg popisa. Gde piše da jedino Beograd, Novi Sad i Niš beleže rast broja stanovnika, najviše onih koji se u njih doseljavaju. Dok iz ostalih gradova i sela narod beži glavom bez obzira.
U svemu ovde napisanom postoji i doza naivnosti, jer svi znamo kako stvari funkcionišu. Ali, bilo bi od značaja da se javno i iz gradske kuće čuje da neko brine o Kruševljanima i da se neko trudi da podigne standard na nivo prestoničkog. Samo, zašto bi bilo tako? Plata i onako stiže redovno onima koji o tome odlučuju.
