ŽIVOT SA HIV-OM: Stid i strah zbog dijagnoze

Osobe sa HIV-om danas nisu stigmatizovane od najbližih i zajednice kao što je to bio slučaj pre nekoliko decenija ali i dalje kod mnogih osoba još uvek postoji stid zbog dijagnoze i strah od toga da će doživeti odbacivanje i diskriminaciju.

Misija organizacije ,,Potent” je borba za unapređenje seksualnog i reproduktivnog zdravlja u Srbiji. Njihovi ciljevi su jasni – omogućiti bolju dostupnost i veći obim testiranja na HIV i druge polno prenosive infekcije, bolja povezanost osoba koje žive sa HIV-om sa zdravstvenim institucijama, kao i bolji uslovi lečenja za obolele od ove infekcije.

O radu ove organizacije, ali i problemima sa kojima se susreću ljudi koji imaju HIV, govorio nam je Bratislav Prokić, koji je rodom iz Kruševca, a osnivač je i izvršni direktor ,,Potenta”.

– Mi se u „Potentu“ bavimo promocijom seksualnog i reproduktivnog zdravlja, a kroz projekat Ministarstva zdravlja i u saradnji sa zdravstvenim ustanovama, testiramo na HIV i druge polno prenosive infekcije, pružamo podršku osobama koje žive sa HIV-om od trenutka kada dobiju pozitivan rezultat testa, delimo kondome i lubrikante. Pored toga, u „Potentu“ od 2019. godine imamo program za one koji iz bilo kog razloga ne koriste kondom, a žele da se zaštite preventivnim lekovima za HIV, tzv. PrEP.

Sa HIV-om u Srbiji živi oko 3.500 osoba, a procena je da između 500 i 1.000 osoba ima HIV a da to i ne zna, ističe Bratislav:

– Često od stručnjaka čujemo da je toliki broj “inficiranih HIV-om”, “HIV pozitivnih” ili “zaraženih”, ali se ta terminologija ne koristi za druge bolesti. Nikada nećete čuti da neko kaže pozitivan na rak ili da je zaražen gripom, već da ima grip ili da ima rak. Tako bi trebalo da kažemo i da neko ima HIV, da živi sa HIV-om. Ali da se vratim na pitanje, postoji podatak da sa HIV-om živi oko 3.500 osoba i da su procene da između 500 do 1.000 osoba u Srbiji ima HIV a da to ne zna.  

Nepoznat  broj osoba sa HIV-om u Rasinskom okrugu  

U Kruševcu i Rasinskom okrugu tačan broj obolelih se ne zna.

– Nisam pronašao taj podatak, ali lično poznajem nekoliko naših korisnika i korisnica koji žive sa HIV-om u Rasinskom okrugu. Iz godine u godinu imamo podatak u kom okrugu se koliko ljudi otkrilo, ali se ne vode podaci o tome gde neka osoba sa HIV-om živi. Osobe sa HIV-om se leče u četiri klinička centra u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Podaci sa infektivnih klinika, nisu povezani sa podacima u lokalnim domovima zdravlja, a terapija za HIV je vidljiva samo u onoj apoteci koju pacijent odabere. Sve to je važno kako bi se sačuvala privatnost pacijenata, zato što se na HIV u našem društvu još uvek ne gleda kao na svaku drugu hroničnu bolest.

Prokić objašnjava sa kakvim problemima se susreću ljudi koji imaju HIV.

– Naveći problem doživljavaju osobe koje HIV otkriju u poodmaklom stadijumu, kada su već vidno narušenog zdravlja i moraju biti hospitalizovani. Ako osoba otkrije na vreme, uglavnom sve bude dobro. Prema našem istraživanju među pacijentima, oko 10% osoba je doživelo neku neprijatnost u zdravstvenoj ustanovu u kojoj se saznalo za HIV status. Iako to nije visok procenat, govori nam da nakon više od 40 godina HIV epidemije, još uvek među pojedinim zdravstvenim radnicima postoji neznanje. Iz iskustva rada sa osobama koje žive sa HIV-om vidimo da su se stvari promenili na bolje u pogledu prihvaćenosti od strane bližnjih, partnera, roditelja, dece… Nažalost, kod mnogih osoba još uvek postoji stid zbog dijagnoze, strah od toga da će doživeti odbacivanje i diskriminaciju, što dovodi do povlačenja u sebe, usamljenosti i brojnih psihičkih problema.

Objašnjava kako sprečiti ovu, ali i druge infekcije, kao i to kako brinuti o svom reproduktivnom zdravlju.

– Evo praktičnih saveta. Koristite kondom pri svakom seksualnom odnosu. Ako ulazite u neku vezu, posavetujte se i testirajte se zajedno sa vašim partnerom/partnerkom pre nego što odlučite da više ne koristite kondom. Razgovarajte otvoreno sa svojim partnerom, kako se ne bi desilo da u slučaju prevare dođe do inficiranja, a da zbog prećutkivanja ne dođe i do prenosa HIV-a između partnera. Ako ne koristite kondom pri svakom seksualnom odnosu, iz bilo kog razloga, kontaktirajte nas kako bismo vas upoznali sa PrEP-om, odnosno preventivnim tabletama koje efikasno štite od HIV-a više od 99%. Ako se pak desilo da ste bili u nekom riziku, javite nam se što pre, kako bismo vas uputili na PEP terapiju koja će smanjiti rizik od infekcije, ako je započnete u prvih 72 sata. Ako ste pak propustili da uzmete PEP, a imali ste seks bez kondoma, sačekajte šest  nedelja i testirajte se na HIV u zavodu ili u privatnoj laboratoriji.

Strah i neznanje zdravstvenih radnika

Testiranje, kako kaže, ne treba odlagati.

– U „Potentu“ radimo brze testove za koje je potrebno da prođe tri meseca od rizika, ali su podjednako tačni kao i laboratorijski testovi. Ne odlažite testiranje. U slučaju da vam je rezultat pozitivan, javite se kako bismo vas uputili na lečenje. Terapija za HIV je neverovatno napredovala i svodi se na jednu tabletu koja se uzima jednom dnevno i koja za par meseci toliko suzbije virus, da se on više ne može detektovati u krvi. Uz redovnu terapiju, životni vek osobe sa HIV-om je neskraćen, a osoba više nije infektivna, odnosno ne može preneti HIV seksualnim putem.

Sagovornik nam otkriva i kako izgleda život sa HIV-om.

– Ne možemo generalizovati, ali ako je osoba otkrila na vreme ili relativno rano, životni vek uz terapiju može biti dug kao i kod osoba koje nemaju HIV, a osoba može da normalno živi, radi, studira, putuje. Praktično, nema nikakvih ograničenja, ni u pogledu ishrane, alkohola, fizičke aktivnosti. Lekarske kontrole su na šest meseci i veoma su važne, zato što na vreme možemo da reagujemo ako se pojave neki drugi zdravstveni problemi koji nisu nužno povezani sa HIV-om. Budući da se danas sa HIV-om živi dugo i stari, lekarske kontrole mogu na vreme da otkriju neke bolesti koje dolaze sa godinama i da uz pravovremeno lečenje pacijenti mogu da imaju više šanse da očuvaju zdravlje, od osoba koje nemaju HIV i ne idu na preventivne preglede.

Osobe koje redovno uzimaju odgovarajuću terapiju ne mogu da prenesu infekciju drugima.

– Rađene su dve velike studije, Partner 1 i Partner 2, gde je više stotina partnera među kojima jedna osoba ima HIV a druga nema. Osobe koje su sa HIV-om su bile na terapiji i imale su nedetektabilan broj virusa u krvi. Zabeleženo je desetine hiljada seksualnih odnosa bez zaštite i nije došlo ni do jednog prenosa. Od te 2016. godine mi znamo da osobe koje žive sa HIV-om nisu zarazne i da mogu da imaju odnose bez kondoma bez straha da će preneti HIV. Čak i u preporukama za trudnoću, stoji da se dete može začeti bez prethodnog pranja sperme i veštačke oplodnje, što je nekada bila praksa.

Povratak „velikog imitatora“

Pored HIV-a, česta infekcija je sifilis.

– Najčešća infekcija koju mi otkrijemo na skriningu je sifilis. To je jedna zaboravljena bakterija, koja nam se vratila na velika vrata. Sifilis zovu „veliki imitator“, tako da se može manifestovati i kao neka bezbolna ranica na polnom organu, usnoj duplji, zatim osip po koži, gubitak dlaka na glavi i bradi itd. A svi ti simptomi su prolazni i često ih ni lekari ne povezuju sa sifilisom. Zato je testiranje jako važno. Pored brzih testova, može se uraditi i u laboratorijama. U pitanju su dva testa TPHA i VDRL. Takođe, ne treba zaboraviti gonoreju i hlamidiju, koje se mogu prepoznati po sekretu, peckanju, bolu, ali takođe mogu biti bez simptoma, pogotovu u analnoj regiji i grlu. Zato je potrebno uraditi bris ili/i uzeti urin, u zavisnosti od regije koja je bila u kontaktu sa mogućom infekcijom i uraditi PCR test. Što se tiče HPV virusa i hepatitisa A i B koji se mogu prevenirati imunizacijom, sve naše korisnike upućujemo da se vakcinišu.

Sem Beograda, Niša i Kragujevca, koji čine ,,čekpoint centre” ove organizacije, za češća gostovanja u drugim gradovimau Srbiji, potrebna je podrška lokalnih samouprava.

– U ovim gradovima imamo naše čekpoint centre. Radi se o savetovalištima u kojima je moguće obaviti besplatno i brzo testiranje na HIV i druge polno prenosive infekcije. Prošle godine smo kombijem obišli gotovo celu Srbiju. Bili smo i u Kruševcu. Da bismo to mogli češće da radimo, bila bi nam potrebna podrška lokalne samouprave. Mi se rado odazivamo na pozive fakulteta i srednjih škola da održimo edukaciju na ove teme, znajući koliko je to važno u savremenom svetu. Nažalost, mi u Srbiji još uvek nismo uveli seksualno obrazovanje u školama i to je veliki minus za celo društvo koje se bori protiv „bele kuge“. Brojni slučajevi steriliteta posledica su neprepoznatih i nelečenih polno prenosivih infekcija.

Država je lečenje HIV-a podigla na viši nivo, ali još uvek treba raditi na tome, mišljenja je Prokić.

– Prošle godine je uvedeno čak pet najnovijih terapija za HIV, sa kojim smo kvalitet lečenja podigli na nivo koji je u savremenom svetu. Odavno više nemamo nestašice testova za praćenje toka lečenja kakvih je bilo u prošlosti. Infektivna klinika u Beogradu je sasvim obnovljena, a radi se i na obnovi klinika u drugim gradovima. Najvažnije je to da imamo i nove lekare, sjajne mlade stručnjake koji se trude da sve što su najsavremeniji pristupi lečenja primene u svojoj praksi. Ono što je još jedino preostalo da država uradi kako bismo videli drastičan pad broja novoinficiranih, jeste da obezbedi da se i preventivni lekovi PrEP i PEP propisuju na teret zdravstvenog osiguranja, budući da ih mnoge osobe, a posebno mladi ne mogu priuštiti. Ne radi se o velikim izdvajanjima, a pomoglo bi da se osoba nikad ne inficira i da se kasnije ne mora lečiti doživotno skupim terapijama. 

Neophodno je zajedničko delovanje

 Koja su rešenja za ovaj i druge probleme?

–Ja mogu da predložim naš model, koji opet nije samo naš, već je oproban i kao uspešan prepoznat u razvijenim zemljama sveta. Udruženje „Potent“ kroz društvene mreže i dejting aplikacije može registrovati veliki broj korisnika, podeliti preventivne i edukativne materijale, testirati ih na terenu ispred diskoteka i na drugim mestima okupljanja, podržati u slučaju detekcije neke infekcije itd. Potrebna je podrška svake lokalne samouprave da se prepozna značaj terenskog rada od strane zavoda za javno zdravlje i da se u javne programe zdravlja odvoje sredstva za takve aktivnosti. Već četiri godine unazad „Potent“ otkrije više slučajeva HIV infekcije od bilo kog pojedinačnog zavoda, ali kroz saradnju sa njima.

Kako biste se više upoznali sa ovom temom i informisali, ovu organizaciju treba pratiti i na društvenim mrežama, kaže  naš sagovornik.

– Najbolje je da zapratite „Potent“ na društvenim mrežama (Instagramu, Fejsbuku, Tik-toku). Tamo mogu da se informišu a i da nas kontaktiraju. Naši brojevi su i na našem sajtu. Često nas ljudi kontaktiraju kada imaju neke nedoumice ili ne znaju kome da se obrate za neki problem u vezi sa polno prenosivim infekcijama. U slučaju da je neko dobio pozitivan rezultat, tu smo da popričamo i da zajedno odemo na infektivnu kliniku. U našem udruženju postoje savetnici koji su različite seksualne orijentacije, koji su takođe osobe koje žive sa HIV-om, imamo psihologe, pravnu pomoć. Dakle, velike su šanse da ćete u „Potentu“ pronaći pravu osobu koja će vam pomoći u nekim ključnim ili kritičnim momentima.

Za kraj razgovora poručuje.

– Što se tiče onoga što mi možemo da uradimo prema osobama koje žive sa HIV-om, jeste da ih doživljavamo i prihvatamo kao svaku drugu osobu. Paradoksalno možda zvuči, ali HIV ne možete dobiti od osobe koja zna da ima HIV i leči se, već samo od one osobe koja ne zna da ima HIV, ne testira se, ne leči se – ističe Bratislav Prokić, osnivač organizacije ,,Potent“.

Izvor: KruševacPRESS